Гојазност је болест, важно је да знамо шта једемо

БЕОГРАД: Сваки пети становник у Србији је гојазан, а још 35 одсто грађана има проблема с вишком килограма, показала су истраживања Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".
pica brza hrana
Фото: pixabay.com

Епидемија гојазности захватила је целу планету, а ни Србија није поштеђена. Највише расте број гојазних међу децом.
Неправилна исхрана - брза храна, слаткиши, газирани сокови, прескакање оброка, али и слаба физичка активност, главни су кривци за вишак килограма код деце у школском узрасту.

Истраживање о навикама становника Србије у исхрани показали су да више од 75 одсто испитаника сматра да је исхрана важна, али мање од четири одсто наглашава да се у пракси храни здраво.

Главни разлог због чега су навели да се не хране здраво јесу недостатак времена, новца, стрес и уклапање у социјално окружење. Оно што посебно жабрињава јесте да скоро 25 одсто становника прескаче доручак у току радне недеље.

Начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института Батут Драгана Јовановић рекла је на панелу "Важно је да знамо шта једемо" да је гојазност растући проблем код деце и да у превенцији гојазности кључну улогу имају родитељи.

Она је истакла да је правилна исхрана важна од самог рођења детета, да за новорођенче мајчино млеко има значајну улогу све до шестог месеца живота, као и да се касније прво у исхрану уводи поврће а затим месо.

Током раста и развоја, који је врло интензиван код деце, очекује се да и енергетски унос буде одговарајући. Неопходно је да се уносе све врсте намирница - житарице, различите врсте хлебова, млеко и млечни производи, воће, поврће, као и да се избегавају слаткиши, појаснила је Драгана Јовановић.

Напомиње да је један од критичних периода, што се тиче правилне исхране, полазак деце у школу, када могу да се изгубе здраве навике због вршњачког утицаја. Пресудну улогу у том периоду имају родитељи, али и зрелост детета.

Следећи важан период је адолесценција, када може доћи до оштећења здравља разним дијетама. Млади самоиницијативно искључују поједине врсте намирница, а да се при том не консултују са стручњацима.

И у одраслом добу мора да се води рачуна о исхрани. Сви морамо да нађемо довољно времена за наше здравље. Осим разноврсне, здраве исхране, мора се водити рачуна и о количини хране које уносимо, јер се мења хормонски статус и код мушкараца и код жена, појаснила је Јовановићева.

Истиче да је гојазност болест и да може да буде узрок различитих других болести попут дијабетеса, кардиоваскуларних обољења, карцинома...

А шта улази у састав производа које купују и једу, зна занемарљив број грађана Србије. Истраживање је показало да само 15 одсто испитаника редовно чита декларације на производима, а да 70 одсто испитаника то чини повремено.

Помоћник министра пољопривреде Ненад Вујовић рекао је да пољопривредне инспекције годишње ураде око 5.500 контрола производних погона, али и намирница у промету, и да се највећи број неправилности односи на декларисање робе.

Највећи број неправилности које налазимо је с декларацијама. То некада буде и више од 30 одсто свих неправилности, рекао је Вујовић.

Он је нагласио и да инспекција реагује и на сваку пријаву потрошача и да се у 25 одсто случајева показало да су потрошачи били у праву.

Нутриционисткиња Ана Тодоровић каже да се полако мења свест код грађана у последње две године, да су почели да читају декларације, које су лична карта производа, али и да су све више заинтересовани за правилну исхрану.

То што се само четири одсто грађана храни здраво, кривци су недостатак слободног времена, стрес, економска ситуација, закључила је она.

Истраживање о навикама у исхрани људи у Србији спровео је малопродајни ланац Делез Србија.

EUR/RSD 117.5156
Најновије вести