Др Татјана Ристић о вези пробиотика и здравља

– Пробиотици су живи непатогени микроорганизми настањени у цревној флори, који заједно са пребиотицима чине такозвану микробиоту црева.
р
Фото: Приватна архива

Руски бактериолог др Иља Иљич Мечников открио је да пробиотици повољно утичу на здравље и за то откриће добио Нобелову награду. Он је, наиме, први увидео да бугарски сељаци који пију кефир живе дуже од оних који га не пију – открива нам специјалиста клиничке биохемије др сци. мед. Татјана Ристић и истиче да микробиота има вишеструку улогу у очувању људског здравља, што су и доказале бројне научне студије у каснијим истраживањима.

Каже се да „здравље на уста улази“… Колико је заправо наш систем за варење повезан са имунитетом?

– Гастроинтестинални систем је, након респираторног, својом површином од 300-400 м2 други највећи ентитет који повезује организам са спољашњим светом. Улога овог система је разградња хране до мањих састојака и апсорпција хранљивих материја, али истовремено и елиминација материја које су потенцијално ризичне за здравље. Велики део имунолошког система смештен је управо у зидовима система за варење. Да би он функционисао за његову нормалну физиолошку функцију потребне су бактерије, али неке могу могу бити патогене (штетне по здравље). „Добре“ бактерије у цревном тракту имају више различитих улога: синтеза витамина, синтеза неуротрансмитера и аминокиселина, метаболисање састојака хране. Савремена истраживања уочавају везу између цревне флоре и дијабетеса, аутоимуних болести, имунитета и психичких стања као што је депресија.

Шта се дешава када се наруши равнотежа у цревној микрофлори?

– Јавља се дисбиоза, а ова неравнотежа „добрих” и „лоших” бактерија може изазвати метаболички или имунолошки одговор домаћина. Ово се дешава када је организам у стању стреса или код особа чију исхрану одликује висок унос засићених масноћа, црвеног меса, намирница богатих транс-масним киселинама и низак унос влакана и других вредних састојака.

На који начин пробиотици помажу да се цревна флора врати у баланс?

– Један од механизама којим пробиотици учествују у модификацији цревне микрофлоре јесте стварање млечне киселине која смањује локални пХ и инхибира раст бактерија осетљивих на киселу средину. Верује се да се пробиотици „такмиче” с патогеним бактеријама за места на ћелијама епитела, те на тај начин спречавају колонизацију ових бактеријских врста. Пробиотици имају противзапаљенска, антимикробна, антиалергијска, антитератогена својства (тератогени оштећују развој ембриона или плода као што су зрачење, инфекције мајке, хемикалије и лекови). Побољшавају равнотежу цревне микрофлоре, ојачавају цревну баријеру и локални имуни одговор, омогућавају варење и пролаз хране кроз црева.

Да ли бисте објаснили везу пробиотика и имунитета?

– Пробиотици повећавају активност ћелија имуног система тако што делују на факторе локалног и системског одговора, и подстичу стварање одређених антитела, што проширује њихову примену. На тај начин долази до повољног ефекта код алергијских болести – алергијског ринитиса, астме, алергије на протеине крављег млека, као и код екцема. Клиничке студије из 2011. године потврдиле су да непрекидна примена пробиотика у трајању од три месеца смањује јачину и распрострањеност екцема. Чак и превентивна примена пробиотика лактобацилних сојева код мајки које су атопичари (склоне ка алергијским реацијама), као и код беба у првих шест месеци живота, смањило је испољавање симптома екцема. Истакла бих да је атопијско стање прво ствар имунитета и захтева комплексан приступ. Употреба препарата за негу коже је помоћно средство и савети дерматолога су важни, али главни фокус је решавање имунолошког одговора организма. Тиме се смањује употреба кортикостероида, као прилично агресивне терапије која је основ у лечењу алергијских болести.

Које намирнице осим јогурта и кефира садрже пробиотике?

– То су ферментисане намирнице као што су кисели купус, туршија (без сирћета) мисо супа, темпех (ферментисани производ од соје) али и припрема хлеба са пробиотским квасцем.

Да ли је довољно узимати пробиотике кроз исхрану?

– Унос пробиотика искључиво путем хране није довољан. Поред узимања исхраном, код особа склоних проблемима са имунитетом, а и иначе, потребан је унос готових пробиотика који представљају пажљиво изабрану комбинацију бар три пробиотске културе. Пробиотици нове генерације обично садрже више различитих сојева са специфичним ефектима на здравље човека, а њихова је концентрација изразито висока – броје се у десетинама милијарди. Такве мешавине сојева препоручују се код слабог имунитета деце, одраслих и старијих особа. Неизоставни су код уз терапије антибиотицима, код хроничних и акутних пролива и бројних других поремећаја у систему за варење.

Шта су пребиотици и колико је важна и њихова улога?

– Да бисте добили максималне предности од пробиотичке хране, такође је потребно уносити пребиотике. Пребиотици су храна за корисне бактерије односно  пробиотике. Пребиотици су несварљиви олигосахариди. За децу је једна од кључних користи од пребиотика то што они помажу апсорпцију важних коштано-градивних минерала, калцијума и магнезијума, помажу изградњу костију, али и онемогућавају апсорпцију токсичних елемената попут живе, кадмијума, мангана. На тај начин, пребиотици имају значајну улогу код смањења симптома хиперкинетског синдрома и аутизма. Они обезбеђују енергију, али не подижу ниво шећера у крви, па су због тога корисни за дијабетичаре. Повећавајући број већ постојећих бактерија, комплетан имунитет се појачава, а тако и продукција кључних имуноглобулина који се боре са патогенима. Код деце која узимају пребиотике ређе су прехладе и инфекције. Пребиотици редукују апетит, смањују телесну тежину или проценат масног ткива и побољшавају толеранцију на глукозу.

Које намирнице су богате пребиотицима?

– Међу најбоље изворе природних пребиотика спадају лук, бели лук, празилук, бобичасто воће, пасуљ, артичоке, шпаргла као и намирнице богате олигосахаридима, попут незрелих банана и махунарки. Наћи ћете га и у тестенини, кромпиру и пиринчу али тек након што, раније кувани, довољно одстоје да се у њима повећа количина олигосахарида.

Који је ваш савет за добро здравље?

– Истакла бих да пробиотици побољшавају инсулинску сензитивност код дијабетичара као и код здравих особа и смањују стрес тако што снижавају ниво кортизола. Зато пре свега саветујем корекцију исхране – унос намирница претежно биљног порекла, пилетине, житарица од целог зрна, орашастих плодова, као и унос ферментисане хране, а препоручила бих и редован унос пробиотика у комбинацији са пребиотицима. Предност увек треба дати храни припремљеној у домаћим условима у односу на готову, индустријски припремљену или купљену у ресторанима, пре свега брзе хране. Време уложено у припрему домаће хране може бити краће, припремом једноставних јела, а ефекат по здравље и опште стање поправљања енергије је вишеструк.

Веза пробиотика и здравог мршављења

У каквој су вези пробиотици и здраво мршављење ?

– Бактерије цревног микробиома можемо поделити на две главне групе: Bacteroidetes и Firmicutes. Истраживања су показала да равнотежа између ове две групе има утицај на телесну тежину. Гојазне особе имају другачији однос ових бактерија у поређењу с особама нормалне телесне масе. Гојазне особе имају више Firmicutes бактерија.

На који начин пробиотске културе утичу на смањење телесних масноћа нарочито оних на стомаку?

– То чине регулишући хормоне у нашем телу који шаљу сигнале мозгу везане за осећај глади, спречавајући апсорпцију калорија из масти у цревима и подижући наш ниво енергије. Истакла бих да су масне наслаге на стомаку једне од најгорих врста масти, јер су биолошки активне и ослобађају супстанце под називом адипокини, који проузрокују још веће таложење масти и губитак мишићне масе. Узрок је висок ниво кортизола, лоша инсулинска сензитивност и гастроинтестинални проблеми. Уколико преузмете контролу над ова три фактора, почећете да губите наслаге са стомака и бићете много здравији. Постоје бројни докази да ће узимање пробиотика директно довести до губитка стомачних наслага без држања дијете – објаснила је др Татјана Ристић.

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.5054
Најновије вести