Др сци. мед. Татјана Ристић: Сунчани витамин и његов значај за здравље

Лети више времена проводимо напољу и препуштамо се благотворном утицају сунчевих зрака. Међутим, збуњеност обичних људи изазивају опречна мишљења фармацеута и лекара о користи или штетности излагања сунцу.
suncanje
Фото: pixabay.com

Управо зато разговарамо са специјалистом клиничке биохемије др сци. мед. Татјаном Ристић, која је запослена у Клиничком центру Ниш.

Татјана спада у лекаре који имају холистички приступ здрављу и сматра да ум, дух и тело требају бити у сагласности да бисмо били здрави. Сунчева светлост је један од битних фактора за наше здравље, јер између осталог помаже синтези Де-витамина у нашем организму.

Најновија научна истраживања потвђују да се имунолошки систем у телу не може активирати без витамина Де. Сунце је извор витамина Де, може се рећи да читав низ болести модерног доба попут рака, дијабетеса, мултипле склерозе, реуматоидног артритиса, депресије, неплодности, дечјег екцема, псоријазе, запаљенских процеса у цревима, могу бити узроковане мањком овог витамина. Пронађени су снажни докази који потврђују везу између смањене концентрације витамина Де и ризика за бројне болести. Постоји преко 2.000 гена који спречавају настанак разних болести, а активирају се уз помоћ витамина Де.

Да ли бисте нам објаснили какав је то витамин?

Витамин Де се може назвати другачије сунчани витамин и последњих година све више добија на значају. С правом, јер учествује у многим метаболичким процесима. Постоји у два облика: као Де2, који налазимо у биљкама и у организам га уносимо путем хране и као Де3 или холекалциферол који се ствара у кожи из холестерола када се излажемо УВ зрачењу. Људи га стварају у кожи, а животиње у крзну или перју. Витамин Де3 такође можемо унети и путем хране животињског порекла: то су пре свега рибе, јаја, јетра и кроз намирнице обогаћене овим витамином. Нагласила бих да је витамин Де једини витамин са хормонским деловањем које настаје његовом даљом прерадом у организму.

Да ли бисте нам објаснили које су најважније функције Де-витамина у нашем телу?

Овај изузетно важан витамин за нас има 3 централне функције у телу, а то су : регулисање имунолошког система, потом регулисање раста ћелија и на крају регулисање хормонске равнотеже.

Како витамин Де регулише имунолошки систем?

Имунолошки систем може бити и наш пријатељ и наш непријатељ у исто време. То значи да је витамин Де значајан за ћелије одбрамбеног система односно Т-лимфоците који се боре против страних материја у крви. Уколико у крви нема довољно витамина Де, Т-лимфоцити се неће активирати. Такође, витамин Де помаже да се реакција имунитета ублажи, да се не би десило да наш имунитет „подивља“, односно да не постане превише активан да не би дошло до развоја аутоимуних болести тако да витамин Де има значајну улогу у спречавању да имунолошки систем не нападне сопствене ћелије.

Каква је веза између нивоа витамина Де и регулисања раста ћелија ?

Потврђена је веза између ниског нивоа витамина Де у крви и повећаног ризика за обољевање од канцера. Деневни унос од 1000 ИЈ (интернационалних јединица) витамина Де за 40-70 процената може смањити ризик од карцинома дојке, бубрега, плућа, дебелог црева. Део канцера долази због неконтролисаног размножавања ћелија, а витамин Де стимулише гене који заустављају управо то неконтролисано размножавање ћелија.

Фото: Privatna arhiva

Како витамин Де регулише ниво хормона?

Витамин Де осигурава хормонску равнотежу и веома је значајан за плодност. Према истраживањима, ниво витамина Де је снижен код 90 процената жена које су имале проблем са овулацијом, а такође је снижен код 33 посто мушкараца који су имали проблем с плодношћу. Истакла бих да је овај витамин неопходан за процес сазревања полних ћелија.

Познато је да витамин Де учествује у многим метаболичким процесима. Да ли бисте нам навели који су то?

Мислим да је многима познато да је витамин Де изузетно важан за апсорпцију калцијума, који је неопходан за правилан раст костију, па његова снижена вредност може довести до рахитиса. Зато су се деца некад слала лети на море да би се предупредила ова тешка болест костију. Осим тога витамин Де је значајан за правилан рад мозга, јер утиче како на раст нервних ћелија тако и на стварање неуротрансмитера, боље памћење и боље расположење. Познато је да се особама оболелим од депресије управо препоручује да проводе што више времена напољу и да буду изложене благотворном дејству сунца. Зато се код смањеног нивоа витамина Де јавља већи ризик за развој шизофреније, депресије и Алцхајмерове болести. Особе са вишим вредностима витамина Де знатно лакше уче и памте од особа са ниским новоом овог витамина.

Који су извори у храни овог витамна и колико су они значајни?

Извори витамина Де у храни су углавном занемарљиви, с изузетком масне рибе попут лососа или уља јетре бакалара. Зато су некада деца и пила рибље уље. Ипак, речна риба која је овде у широкој употреби садржи 100-250 ИЈ јединица Де витамина на 100 г, а узгојена пастрмка храњена посебним смесама само 10-25 процената количине витамина Де из дивље рибе. То такође говори пуно о нутриционистичкој вредности рибе и меса из масовне производње.

Ми живимо у таквом климатском подручју где није могућа синтеза витамина Де током целе године. Да ли је тада исхрана намирницама богатим овим витамином довољна?

Лети нам сунце омогућава да створимо довољно витамина Де3 у нашој кожи под условом да се довољно излажемо сунчевим зрацима. Зими због слабе инсолације озонски омотач готово потпуно блокира количину УВ зрака потребних за стварање витамина Де3, чак и у току сунчаних дана. Витамин Де3 се доказано напросто не ствара у току зиме. Могло би да се каже да нам сви извори витамина Де из намирница спасавају живот преко зиме.

Претерано излагање сунчевим зрацима може довести до рака коже, а недовољно излагање опет довести до многих других болести. Како направити прави баланс?

Опште је познато да претерано сунчање водећи узрок рака коже. Зато морамо да се заштитимо кремом за сунчање уколико на сунцу проводимо више од пола сата у критичним деловима дана. Ту настаје проблем јер препарати за заштиту од сунчаања спречавају и до 99 процената УВБ зрака који су потребни за стварање витамина Де3!

Како онда да се понашамо, шта ви препоручујете ?

Важно је да се зна да у раним јутарњим и каснијим поподневним сатима сунчање не изазива пораст концентрације витамина Де. Зато би требало изабрати време иза 10 ујутру и сунчати се само око 15 минута – то је довољно.

Остатак времена проведите у хладу и штитите се природним препаратима за заштиту од сунца који не блокирају УВБ (дуготаласне ултраљубичасте) зраке. У другим временским периодима када је топло, сунчања руку и ногу (кратке панталоне и кратки рукави) између 15 и 30 минута може у организму створити задовољавајућу концентрацију витамина Де (у крви) 35-50 нг/мЛ.

Како знати колико нам је Де витамина довољно?

Да бисте знали како дозирати витамин Де, пре тога одредите ниво витамина Де у крви (25-ОХ-Д) а Ваш лекар ће вам препоручити оптималну дозу нутритивног додатка. Референтне вредности витамина Де у крви су ≥ 30 нг/мЛ, а пожељне вредности између 50-80 нг/мЛ. Истакла бих да се старењем наша способност стварања витамина Де3 смањује чак до 75 процената ако упоредимо двадесетогодишњака и неког ко има 70 година, јер старији људи имају смањене количине холестерола у организму који је потребан за стварање витамина Де3. Зато препоручујем избалансирану исхрану и додатак витамина Де ( у облику Де3, тј. холекалциферола) и омега-3 масних киселина, витамина Це, цинка и селена.

Марина Јабланов Стојановић

EUR/RSD 117.3739
Најновије вести