Шуме јаче расту због глобалног загревања

Научници са Сибирског федералног универзитета разрадили су метод помоћу кога анализирају утицај климатских фактора на раст дрвећа, а истраживања која су спровели заједно са колегама из Кине, Немачке и Канаде, показала су да би предвиђене климатске промене могле позитивно утицати на раст шума, јавља Спутњик.
š
Фото: pixabay.com

Истраживање је објављено у часопису Дендро хронолоџи. Модел раста дрвећа, који је у основи метода, предложили су средином осамдесетих година прошлог века дендролози Евгеније Ваганов и Александар Шашкин. Након тога су је модификовали њихови студенти са Сибирског федералног универзитета (СФУ).

Према речима научника са тога универзитета, овај модел данас омогућава да се формирају адекватне прогнозе стања шумског покривача на сложеним теренима. 

Неколико познатих међународних научних центара жели да интегрише модел сибирских научника у своје методологије прорачуна. Конкретно, за развој су заинтересоване кинеске колеге, па је метод прошао озбиљне провере.

Истраживања која су спроведена у хладним, сушним подручјима северне и централне Кине, показала су да модел омогућава да се са великом тачношћу предвиди реакција дрвенастих биљака.

„Предвидели смо сценарио са различитим мерењима температуре и режимом влаге у наредних неколико деценија. Такво моделирање је неопходно како би се компетентно управљало шумским екосистемима, осигурало одрживо планирање и развој шумарства“, објаснио је шеф Катедре за математичке методе и информационе технологије СФУ Владимир Шишов.

Уколико се температура и влажност на истраживаном подручју буду повећавали онако како предвиђају глобалне прогнозе, стручњаци тврде да би радијални прираст дрвећа могао да се повећа за 19 одсто у односу на средњи показатељ из периода од 1951. до 2010. године.

Поред тога, научници су потврдили хипотезу да у хладним и сушним условима главну улогу у формирању ксилема (проводно ткиво које чини основну корисну биомасу дрвета) игра влага земљишта. Са друге стране, почетак и крај периода годишњег раста одређује температура околне средине.

„Очекујемо да ћемо за 10-15 година добити податке мониторинга, који ће потврдити резултате моделирања које смо извршили 2019. године. Овакве дугорочне студије су неопходне како би се формирала комплетна слика о томе како ће шуме реаговати на најекстремније климатске промене“, истакао је Владимир Шишов.

Тренутно на пројекту ради интердисциплинарни истраживачки тим који припрема модел за широку употребу.

Руски научници намеравају да створе неуронску мрежу (систем вештачке интелигенције), која ће значајно олакшати и убрзати прорачуне на глобалном нивоу, посебно на територији северне хемисфере наше планете.

EUR/RSD 117.5536
Најновије вести