ПРИЧЕ ИЗ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ Од сапунџијског друштва до „Албуса”

Историја израде сапуна уско је повезана с развојем културе живљења и схватања колико је значајно водити рачуна о чистоћи и хигијени. Најранији писани докази о производњи средства налик сапуну потичу из периода око 2800 година пре нове ере, из древног Вавилона.
1
Фото: Музеј Војводине у Новом Саду

Формула је записана на глиненој таблици и састојала се од воде, базе (алкалије) и уља цимета. У античком периоду сапун се сматрао козметичким средством и користио се за сузбијање зараза и лечења рана. Пре него што су се појавиле прве сапунџије правиле су га углавном жене за кућну употребу, а у Србији се та традиција израде домаћег сапуна за­држала све до првих деценија 20. века.

Крајем 19. века почиње  развој хемијске индустрије на подручју данашње Војводине. Значајнија хемијска постројења била су фабрика сумпорне киселине односно вештачког ђубрива у Суботици (основана почетком 20. века, а касније названа „Зорка“) и фабрика сапуна у Новом Саду („Албус“).

Према речима музејске саветнице и исто­ри­чарке у Музеју Војводине у Новом Саду Веселинке Марковић, прво новосадско сапунџијско дру­штво основано је 1871. године, док је према попису становништва Новог Сада из 1888. године међу бројним

занатлијама било регистровано и пет сапунџија. То сапунџијско друштво је 1904. године прерасло у фабрику, а од 1917. године је радила као Прва новосадска творница сапуна „Јакоб Шицер и син“, да би деценију касније, 1927. године, био је усвојен назив „Албус творница сапуна Д. Д. Нови Сад“.

- Заштитни знак Новосадског сапунџијског друштва био је паун, „Албуса“ звоно, мада је фабрика тридесетих година прошлог века користила меморандум са оба заштитна знака– објашњава Веселинка Марковић додајући да је задржавање истог заштитног знака новосадској фабрици сапуна омогућавао лакши пласман производа.

Фото: Музеј Војводине у Новом Саду

Временом је прозводња сапуна за прање руку и рубља расла, а борбу за тржиште у периоду између два светска рата најбоље можемо пратити преко реклама водећих конкурентских фабрика сапуна у Краљевини Југославији: фабрике „Георг Шихт“  (данас „Сапониа“) у Осијеку и фабрике „Албус“ у Новом Саду.

- На рекламирање производа и продају фабрике „Албус“ и  „Георг Шихт“ трошиле су много новца – каже Веселинка Марковић истичући да су „Албусови“ трошкови у периоду између два светска рата износили 18 одсто од укупног годишњег промета. –Фабрика је чак имала аутомобил обојен јарким бојама и натписима, с разгласним уређајем, којим је рекламна екипа обилазила целу земљу емитујући музику и делећи узорке тоалетног сапуна. Рекламни текстови често су били у стиху које су писали професионални музичари. Тако је познати новосадски композитор Марко Нешић компоновао музику и написао рекламне стихове за „Албусов“ сапун који гласе: „Звоно звони, ко да збори: Домаћице хајд, устај, рубље прати треба, знај! Албус сапун купи ти, па се нећеш мучити! Тин, тан, Тин! Албус сапун терпентин!“

Фото: Музеј Војводине у Новом Саду

Како појашњава наша саговорница у збиркама Музеја Војводине чува се рекламни материјал који потврђује добро планирану и организовану рекламну кампању произвођача сапуна.

- Новински огласи, пословна писма, меморандуми и рекламни листићи на српском, мађарском и немачком језику откривају различите податке- каже Веселинка Марковић. - На њима је често истакнуто време оснивања, седиште произвођача и асортиман, али је сликовна и текстуална порука, којом је произвођач уверавао да је њиегов производ најбољи и најјефтинији, доминирао. Тако је рекламна порука штампана почетком 20. века на српском, мађарском и немачком језику гласила: „Најбољи и најјефтинији је новосадски „Паун“ сапун“, док новински оглас из 1929. године на немачком језику рекламира „Албусов“ сапун речима: „Блага пена даје меку кожу“. Борбу за место на тржишту одлично осликава и порука: „Не примајте други сапун ма колико да га хвале“. Осим тога, асортиман „Албусових“ производа истакнут је у рекламном огласу из 1935.године у којем се наводи да та фабрика производи пераће сапуне (звоно, коцке и домаћи) и тоалетне сапуне (козметичке производе, глицерин и кристалну соду).

На фасадама и излозима радњи веома честе су се налазиле и дрвене или металне рекламне табле, које су имале улогу сличну плакату – да информишу потрошаче о производима. Тако је на фасади хотела „Слобода“ на Тргу ослобођења била истакнута рекламна табла за Шихтов сапун „Јелен“.

Силвиа Ковач

Фото: Музеј Војводине у Новом Саду

EUR/RSD 117.5808
Најновије вести