Интелигенција, брзина стицања нових информација

Отприлике 65 одсто светске популације има просечну интелигенцију, док је само пет одсто оних који су у категорији „интелектуално супериорних“, преноси Спутњик.
i
Фото: pixabay.com

„Интелигенција није скуп свих ваших знања у глави, већ је темпо којим сте у стању стицати нове информације“, каже доктор Тревис Бредбери, коаутор бестселера „Емоционална интелигенција 2.0“.

Он истиче како лонгитудиналне студије показују да се количник интелигенције (ИЉ) фиксира у раном добу, па су људи више мање „запели“ са оним што имају, односно нема баш простора за повећање личне интелигенције, док са знањима то није тако, преноси "Еспрес" писање "Бизнис инсајдера".

На свету, на пример, има највише оних који су просечне интелигенције (отприлике 65 одсто популације). Мање је оних који су испод или натпросечно интелигентни (отприлике 30 одсто популације). Још је мање оних који су интелектуално недовољно развијени, односно интелектуално супериорни (отприлике 5 одсто популације). Дакле, удаљавајући се од просека, број људи који имају мањи или већи количник интелигенције се смањује.

И док је количник интелигенције далеко од тога да буде једина ствар која условљава нечији успех у животу (истраживања показују да није чак ни тако важан фактор као што људи мисле), ипак није лоше када је висок.

„Већина људи би волела да има виши количник интелигенције, свако би волео да се осећа паметно или, још боље, паметније од већине“, каже Бредбери.

Али већина људи кроз свој живот прође без спознаје колико су у ствари интелигентни или нису, јер је IQ тешко измерити, а тестирања код тренираних професионалаца за то су доста скупа.

Ипак, новија истраживања нам дају неке занимљиве индикаторе из разних животних искустава која се могу повезати са високом интелигенцијом. Стога, ако се нешто од следећег односи на вас, могли бисте имати висок IQ.

1.Имате тескобе 

Тешко је мислити о анксиозности као доброј ствари, али докази упућују на то да можда није све лоше. Психијатар Џереми Коплан проучавао је болеснике са анксиозним поремећајима и установио да су људи са најгорим симптомима имали већи IQ од оних са блажим симптомима. Остале студије откриле су веће вербалне резултате количника интелигенције код људи са вишим нивоом анксиозности.

А онда је уследио сложенији експеримент изведен у Интердисциплинарном центру „Херзлиyа“ у Израелу. Истраживачи су од учесника тражили да оцене уметничка дела представљена софтверским програмом, а затим су покренули лажни компјутерски вирус, чинећи да резултат изгледа као нешто што је учесник урадио.

Затим су их послали на хитну мисију да добију техничку подршку, само да им баце још једну препреку на пут. Открили су да су најанксиознији учесници уједно и највише фокусирани и најпродуктивнији у извршавању задатака. Следећи пут кад вам неко каже да престанете да се толико бринете, реците му да је то резултат вашег превеликог интелекта.

2. Леворукост

Испада како су грешили сви они учитељи и родитељи који су форсирали децу са доминантном левом руком да постану десноруки. Наиме, иако постоји мала и још непотпуно разјашњена корелација између коришћења леве руке и веће склоности криминалу, једна велика студија је повезала то исто са дивергентним размишљањем, нарочито код мушкараца.

Ова јединствена способност комбиновања два међусобно неповезана објекта на смислен начин знак је интелигенције.

3. Часови музике

Бројна су истраживања која показују да музички тренинг појачава вербалну интелигенцију и извршну функцију, вештину која је критична за фокусирање и самоконтролу. У студији коју је спровела психолог Сyлвејн Морено, 48 деце старости од четири до шест година учествовало је у програму компјутерска обуке који је водила учитељица.

У трајању од једног часа дневно, пет дана, половина ученика завршила је музички програм, а друга половина програм ликовне културе. На крају експеримента, 90 одсто деце која су прошла музички тренинг показало је побољшање вербалног количника интелигенције. Дакле, ако сте још као дете узимали часове музике, то је добар знак.

4. Духовитост

Добра вест за све школске кловнове и људе који верују да је хумор најбољи лек за све — истраживања показују да духовитост са собом носи и високу вербалну интелигенцију, као и могућност апстрактног размишљања. Другим речима, смисао за хумор је резултат „оштрог ума“.

5. Све заједно

Овај списак је далеко од исцрпног, па ако се ниједна од горе наведених ставки не односи на вас, то не искључује могућност да имате висок IQ. Али ако се много њих односи на вас, вероватно сте паметнији од просечног човека.

 

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести