Ко су дигисексуалци и да ли смо спремни за нови тренд?

Идеја да људи могу остварити испуњујућу емотивну, или чак сексуалну, везу са дигиталним уређајима више није резервисана само за дистопијске научнофантастичне филмове, пише ЦДМ.
e
Фото: pixabay.com

У стварном животу, пионири људско-андроидске романсе сада имају име – “дигисексуалци”, што је назив који су научници и футуристи предложили као име за нову врсту сексуалног идентитета.

Али, јесу ли у свету у коме су секс-играчке толико напредовале, а секс-роботи опремљени вјештачком интелигенцијом полако постају мејнстрим, дигисексуалци заиста екстремна група којој је суђено да обитава у сексуалном подземљу? Или је, у култури прожетој онлајн порнографијом, секстингом и Тиндером, свако данас дигисексуалац?

Францускиња која се представљала само као “Лили”, 2016. године је рекла у медијима да је “стварно и искључиво привлаче роботи”. Она је тврдила да је верена са роботом којег је сама дизајнирала и рекла: “Моје једине две везе са мушкарцима потврдиле су моју романтичну оријентацију, пошто ми се заиста не допада физички контакт са људима”.

Пошто није успио да пронађе живу партнерку, кинески инжењер вештачке интелигенције Зенг Ђијађијаоженио се (не законски, наравно) роботом којег је сам дизајнирао под именом – Јингјинг, а који наводно поседује основно знање кинеских знакова и може да комуницира једноставним ријечима.

Нил Мекартур, професор филозофије на Универзитету у Манитоби, и Марки Твист, професорка људског развоја и породичних студија на Универзитету Висконсин-Стаут, прошле године објавили су рад под именом “Успон дигисексуалности”. Чланак је оригинално објављен у магазину “Сексуална и терапија веза”.

Они су подвукли разлику између “првог таласа” дигисексуалности (онлајн порнографија, апликације за дејтинг, секстинг и електронске секс-играчке), где је технологија средство за постизање сексуалног задовољства и “другог таласа” дигисексуалности. Они који припадају другом таласу практикују дубље везе са тродимензионалним технологијама попут вештачке интелигенције, проширене стварности и секс-робота са вештачком интелигенцијом, којима мијењају потребу за људским партнером.

Докторка Марки Твист, која води клиничку праксу за породичну и сексуалну терапију, каже да је имала неколико пацијената у двадесетим и тридесетим годинама који се квалификују као дигисексуалци другог таласа.

“Они испуњавају сексуалне потребе технологијом, играчкама које могу да контролишу путем уређаја, а које долазе у директан контакт са пенисом или вулвом”, објашњава она. “Они нису имали контакт са људским бићима и заправо их не интересује секс са људима. Они желе ово да раде, и уколико могу себи да приуште секс-робота, то ће и учинити”.

“Могло би да делује да њихова сексуалност помера границе, или да је чак девијантна. Сваки напредак на пољу сајбер секса дочекан је са културолошким отпором прије него што је нормализован”, истиче Мекартур.

“Сваки пут када имамо нове технологије, дешава се талас узбуне”, каже он. “То се догодило прво са порнографијом, затим са интернет дејтингом, онда са секстингом на Снепчету. Ове технологије долазе једна по једна и изазивају таласе панике. Али када људи почну да их користе, оне постају део нашег живота”.

Компанија у Калифорнији “Абyсс Цреатионс” прави женске секс-роботе којима је могуће промијенити лице – да ли вам се више допада Хармони или Солана? Са вештачком интелигенцијом која омогућава лутки да намигује и флертује. (Мушка верзија названа Хенри, са бионичким пенисом је у фази израде.)

“Ти роботи, чија се цена креће од 12.000 долара, дизајнирани су да обезбеде и друштво поред секса”, каже Мет Мекален, оснивач компаније.

За оне који себи не могу да приуште секс-андроида, постоје роботске верзије бордела, којих је све више у Канади и Европи. Један роботски бордел у Москви наплаћује 90 долара за 30 минута са сексботом (а доступне су и тројке).

Фото: pixabay.com

“Сваки технолошки напредак је нова прилика да се замагле границе између стварног и сајбер секса. Замагљене границе су можда чак и неизбежне”, каже Брајони Кол, оснивачица компаније “Будућност секса”, која се бави семинарима и истраживањима о сексуалности.

“У будућности, термин ‘дигисексуалац’ неће бити релевантан”, написала је она. “Будуће генерације неће знати разлику између онлајн и офлајн живота. Можда ће одрастати са роботима који ће их сексуално образовати, водиће љубав са универзумом у својим световима виртуелне реалности и упознавати своје сродне душе преко холограма”.

Дигисексуалност, међутим, може бити компликована баш као и стварни секс. На сајму технологије у Аустрији 2017. године, верзија лутке Саманте шпанског роботичара Серхија Сантоса наводно је одговорила “У реду сам”, када је мушкарац претерао и оштетио је. Доктор Сантос сада ради на новој верзији робота који ће бити испрограмиран да се угаси када секс постане превише груб.

EUR/RSD 117.6117
Најновије вести