У ПОСЕТИ КАШТЕЛУ У ПАНОНИЈИ Децентни чар прохујалих времена

Војводина наша равна, а понегде заталасана, пуна је блага. Бисери расути по овом Панонском мору су дворци, летњиковци, виле – нека лепа здања која су остала као сведоци живота неких прохујалих времена на овим просторима.
1
Фото: Dnevnik.rs

После Другог светског рата махом су национализована, а према том наслеђу није се односило с великом брижношћу. Штета, јер данас када смо свесни њихове вредности и њиховог туристичког потенцијала, више је оних двораца који нису у функцији и које зуб времена неумитно руинира, него оних који у пуном сјају и раскоши служе као туристичка одредница заљубљеника у лепоту и давна времена.

Посетили смо Каштел у Панонији, лепом месту у близини Бачке Тополе где све одише миром. Око овог летњиковца спреда су уређени травњаци с цветним лејама, док је са дворишне стране раскошан парк са преко 80 ретких биљних врста.

– Овај Каштел је био летњиковац грофа Арпада Фалциона који је био мађарско-италијански Јевреј. Саграђен је 1846. године. Његова жена је добила у мираз око 500 јутара земље која је у то време била пустара. Када је подигнут овај летњиковац, у близини је подигнута и кућа са становима за оне који су стално били запослени на имању, а парк око њега је завршен 1870. године – открио нам је Карољ Сабо, конобар у пензији који је радио у овом објекту, иначе мештанин Паноније.

После Другог светског рата овде је прво био магацин, па је служио за приредбе, а седамдестих година je летњиковац Фалционових постао туристички објекат, прво као ресторан, а сада су то банкет сале у склопу хотела „Бисер“ које се ретко користе. Штета што туристички посленици нису осмислили начин да покажу ову лепоту и привуку туристе. За сада љубазно особље хотела ће вам отворити Каштел и пустити вас да га погледате изнутра, а ако имате среће неко од мештана ће вам испричати причу везану за овај летњиковац. Упитали смо нашег саговорника колико је грофовска породица овде боравила.

Фото: Dnevnik.rs

– Арпад није боравио овде, више је био у Сомбору где постоји задужбина Фалционових, али највише је био на путу, и то на релацији Беч – Будимпешта. Мој покојни деда му је једно време био први кочијаш и причао ми је да су више били на путу, него код куће – наставио је своју причу Карољ Сабо.

Унутрашњи распоред просторија је промењен, док зграда споља није мењала изглед. И даље је лепа, а очувани декоративни штитници за прозоре од кованог гвожђа јој дају посебан чар. На жалост, намештај и покућство се после рата развукло, остао је грофов радни сто, столица и библиотека од ораховине.

– Када сам ја овде почео да радим, јер 1973. године је отворен ресторан, постојали су тањири из грофовог сервиса које су многи посетиоци односили као сувенир. Данас је у склопу објекта и један орман из дворца у Победи. Тај дворац је у јако лошем стању и само што се не сруши - рекао је Карољ Сабо и додао да овде има делова који не припадају оригиналном Каштелу, али су сачувани тако што су донети из других двораца у близини који су у много горем стању.

– Конкретно, врата за улаз у велику салу и излазна на терасу су донета из дворца Фенбахових, који је на око 2 км одавде и који је био много лепши дворац од овога, али је урушен, јер шта ће Панонији два-три дворца, довољан је један. Тако се некад мислило – рекао нам је резигнирано Карољ Сабо и надовезао се – према мојим сазнањима све што је у Војводини сачувано од двораца то су они који су били на пољопривредним добрима и сви су, махом, претворени у туристичке објекте.

Према неким изворима та пећ и огледало који се сада налазе у Каштелу нису део аутентичног намештаја који се ту налазио. Они су старији и у ствари су поклон царице Марије Терезије бајшанском грофу Зако за изузетне заслуге у борби против Турака. То је било око 100 година пре настанка Каштела – (око 1770), а како су они дошли у Каштел остало је скривено.

– Када сам почео да радим овде, отишао сам да видим шта има на тавану и видео сам резервоар за воду који је служио за централно грејање. У објекту постоји и прелепа каљева пећ коју је правио мајстор Зеленка из Беча. Изузетно је и вредна, јер од тог мајстора, колико се зна, остале су три пећи – једна је у Бечу, друга боје кафе у дворцу у Челареву, а ова бела с позлатом је у Панонији. Пећ није стајала на овом месту на ком је сада и када је померана, пала је и мало се оштетила, али то заиста не умањује њену лепоту и вредност, јер је на декоративној пластици права позлата – открио нам је наш саговорник Карољ Сабо.

Фото: Dnevnik.rs

Прича се да се овде живело лепо и богато, приређивани су балови, седељке... Некадашњи сјај овог летњиковца у Панонији потврђује чињеница да је између два светска рата, имао чак и базен и тениске терене!

– Имао сам прилику да упознам Аустријанца, који је као мали живео овде, јер му је отац био учитељ мачевања. Но, према сликама које сам видео Фалционови су се осим мачевања бавили и другим спортовима као што су крикет и тенис.

Према сведочењу нашег саговорника мештанина Кароља Сабоа грофовска породица је ово имање напустила пре рата...

– Нема никаквих писаних података, да бар ја знам, о Фалционима, оно што сам сазнао о њима је од мог деде и једног Бајшанина. Грофовска породица је напустила овај објекат тридесетих година прошлог века. Не зна се да ли су они ово имање издали, продали или је имање изгубљено на картама...

Како било, овај њихов Каштел у Панонији и прелеп парк иза њега могу да постану једно од места где ће туристи радо долазити, а место живнути, јер становништво из њега неће одлазити...

Текст и слике: Марина Јабланов Стојановић

 

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести