У посети Ђавољој Вароши: Кад се враг поигра људима

Ђавоља Варош је геоморфолошки феномен који се налази у Јужној Србији, 27 км југоисточно од Куршумлије, на Радан планини која је парк природе. Овај локалитет је од 1959. године под заштитом државе као споменик природе прве категорије.
1
Фото: Марина Јабланов

Од деведесетих година прошлог века Ђавоља Варош постаје све познатија и као туристичка дестинација, да би данас имала статус правог туристичког бисера Србије и била најбоље пласирани европски предлог за седам светских чуда природе.

Да ова локација заиста привлачи стране и домаће туристе – уверили смо се и сами. Иако је падала киша пун аутобус туриста из Пољске није одустао да обиђе ову природну реткост. Ми смо, ипак, сачекали да киша стане и за то време од нашег водича Мирослава Јовића, правника из Куршумлије запосленог у АД „Планинки“ под чијим је старатељством од 1995. године Ђавоља Варош, сазнали много интересантних детаља везаних за ово место.

– Од уласка до платоа где се налазе фигуре је стаза дуга 850 метара која највећим делом води кроз нетакнуту природу. Посетиоци прво спазе окна Саских рудника. Наши средњевековни владари Стефан Урош I и његов син краљ Милутин су препознали вештину рударења германског племена Саксонци (Саси) и позвали су их у Србију да ваде руду. Радан планина се у то време звала Рудна планина јер је била богата гвожђем, бакром, сребром, али и златом. Постоје јасне индиције да је златни есцег са двора нашег највећег владара цара Душана Силног потицао баш од злата са Радана – открио нам је Мирослав Јовић.

Лаганим успоном шетајући се долази до извора Црвено врело, где је вода боје рђе као и читав земљани обод око тог извора. Спада у киселе воде и пХ вредност јој је 3,5, а суви остатак је 4,5 г по литру. Садржи стипсу, сумпор и гвожђе – одатле и црвена боја рђе. Други извор је Ђавоља вода која се налази на врху Ђавоље јаруге.


Света Петка ослобађа од невоља

Када се обиђе централни плато, назад пут води до цркве Свете Петке која потиче из XIII века, али је она сада обновљена као брвнара. За њу је такође везана легенда да је један добар домаћин дуго венуо опхрван разним недаћама, све док му се није указала Света Петка и приволела га да проведе седам ноћи у близини места где је сада црква. Он је после тога ослободивши свих недаћа у знак захвалности подигао на том месту цркву посвећену управо овој светитељки.

– У самој цркви, али и поред ње могу се видети стабла са марамицама које су везане за гране дрвета. Наиме сматра се да је пре цркве некад ту био велики храст који су посећивале жене моливши се за здравље и просперитет своје породице. Оне су везивале марамице желећи да храст преузме део њихових проблема. Данас наши посетиоци могу да ураде исто, а ми сваких недељу дана одвезујемо те марамице и закопавамо их поред потока иза цркве са једном једином жељом да све ваше муке заувек остану укопане у Ђавољој Вароши – рекао нам је Мирослав Јовић.


Фото: Марина Јабланов-Стојановић

– То је изузетно кисела вода која има вредност 1,5 пХ што значи да је хиљаду пута киселија од обичне воде! Колико се природа поиграла овим подручјем говори чињеница да се само на нешто више од десетак километара одавде (ваздушном линијом) налази извор Пролом воде, која је изузетно благотворна за човека. Народ сматра да ове екстремно киселе воде могу да буду лековите, али то није медицински испитано, тако, ако их користите нека то буде само као сувенир – упозорио је Јовић.

Ипак оно што посетиоцима одузме дах су фигуре од кречњака, земље, глине и лапорца са вулканском капом. Управо је та капа заслужна за њихов опстанак, јер их чува од спирања и ерозије. Иако изгледају крхко заправо су јако постојане и већ столећима одолевају зубу времена. Према неким проценама има их 202.

– Када ветар струји овим подручјем често се чују звуци налик на људске крике, па је дуго народ сматрао да овде ђаво мучи своје жртве. Најпознатија легенда везана за ову чудну варош је она која говори да је на обронцима Радан планине, било село са вредним и побожним житељима које је Бог увек даривао. Ђаво је желео да наметне грех том народу и створио је извор с ког су људи почели да пију. Што су више пили ову Ђавољу воду они су као омамљени тонули у грех да би у једном тренутку покушали да венчају брата и сестру! На молбу Свете Петке, Бог је спречио родоскрнављење и зауставио је сватове скаменивши свадбену поворку. Према традиционалним српским обичајима прва фигура која доминира је барјактар, за њим су млада, младожења и девер, а иза њих су остали сватови које можете видети када се нађете испред централног платоа – испричао нам је наш водич Мирослав.

Фото: Марина Јабланов-Стојановић

Треба вам мало кондиције да савладате силне степенице и сагледате ово чудо природе и из птичије перспективе. Зато немојте одустајати и задовољити се да је само са доњег платоа погледате. Попевши се на горњи плато имаћете прилику да видите фигуре и са друге стране узвишења и уживате у јединственом погледу на Ђавољу Варош.

– Ми се трудимо да сваке године дигнемо на виши ниво посету Ђавољој Вароши тако да је у плану изградња новог осветљења, јер ноћна посета окамењеним сватовима носи посебну драж, а у плану је и изградња једног савременог визиторског центра где ће бити аутентични сувенири, а постојаће и један угоститељски кутак који ће нашим гостима нудити гастрономске специјалитете овога краја – нагласио је Мирослав Јовић, наш водич.

EUR/RSD 117.3251
Најновије вести