Помурски сеоски туризам у замаху

Када се помене Помурска област у Словенији прва асоцијација су заталасана равница, захваљујући којој тај крај представља житницу те државе, брда прекривена виноградима, десетак различитих бања, спа и релакс центара.
Krajolik u Pomurju  Foto.Dnevnik.rs/Z. Milosavljević
Фото: Крајолик у Помурју Фото.Дневник.рс/З. Милосављевић

То плодно поднебље са обиљем вода и лековитог сунца, најпространија агро-културна област  Словеније, поседује мноштво туристичких атракција које наводе посетиоце из земље И иностранства да се отисну пут Помурја. Каже се да највећи број туриста у ове крајеве Словеније привлачи један од најбољих здравствених и спа центара – Раденци. За винољупце довољан је мотив су Радгонске горице, чувена винска кућа по широкој палети божанског пића, а пре свега по пенушцима, као И мноштво других винарија. Средњовековни замци попут Ракичана, Лендаве, Града део су богате прошлости овог краја, која заједно са великим бројем манифестација у чијој основи су култура И обичаји тог краја, чине културну понуду Помурја.

Оно што последњих година обогаћује туристичку понуду области јесу И многобројна сеоска газдинства, која део својих производа пласирају на тај начин на тршиште, уз презентацију начина живота И рада. Готово у сваком мањем месту може се наићи на такве примере. Неки од њих  су одавно пронашли интерес у руралном туризму, оспособили И део свог животног простора за смештај туриста, неки хватају корак са пионирима у тој области,а неки тек размишљају да понуду прошире.

У селу Сподњи Иванци, надомак Горње Радгоне, града сајма и пенушаца Радгонских горица, домаћинство Сандија Флеисингера закорачило је у кмечки туризам, како Словенци зову сеоски туризам, пре више година. Овај млади пољопривреник, пре 10 година добио је и награду за најбоље газдинство,а од тада корак по корак унапређује туристичку понуду свог домаћинства.

Thumbnail

Сеоско домаћинство Сандија Флеисингера у селу Сподњи Иванци  Фото.Дневник.рс/З. Милосављевић

Како каже, поседује има 12 хектара винограда,у којима гаји румени мушкат, лашки ризлинг, ранину, сиви пино, совињон блан, модру франкињу и рајнски ризлинг и све прерађује у вино . Вино продаје по локалима у околини - Помурују, Штајерској , Корушкој, нешто у Аустрији и на кућном прагу. Осим виноградарством бави се на још 22 хектара производњом кукуруза, бундеви, јечма, пшенице.     

„Сеоски, односно вински  туризам је наше опредељење“, каже Флеисингер. „Тренутно нам је у изградњи нови подрум. Припремили смо дегустациону салу у којој примамо туристе на дегустацију вина, чему по њиховој жељи , може да се дода и нешто од кулинарских специјалитета.За већи број посетилаца обезбедили смо и пикник простор.“
  Како каже , посетиоцима, којих је највише из Словеније, Италије, Аустрије, нуди локалне гастрономске специјалитете, од чега је део тога домаћа радиност. Поред виноградарства и узгоја житарица и других пољопривредних кутура, Флеисингерови гаје и свиње, управо због тога да би употпунили гастрономску понуду.

Следећи корак, вели Флеисингер,  му је адаптација дела куће за смаштај туриста. Планира да за туристе припреми,  за почетак,  четири собе, како би им пружио комплетан доживљај сеоског живота. Јернеја Јанчар, из Чрешњеваца, места које се такође налази недалеко од Горње Радгоне, бави се пољопривредом и то однедавно, иако је земљорадња и узгој стоке вишегодишња делатност њених родитеља.

Thumbnail

Јернеја Јанчар производи бундевино уље  Фото.Дневник.рс/З. Милосављевић

Она се након губитка посла комерцијалисте, одскора потпуно посветила пољопривреди.  Има два хектара винограда на којима гаји шардоне, али га не прерађује већ продаје Радгонским горицама за производњу пенушаца.  Бави се узгојем говеда, свиња,  живине, производњом млека, бундевиног уља, поврћа.... Осим два хектара винограда обрађује још 14 хектара земље.        

„Моја визија је да ми купци дођу на праг, да погледају  кметију, да виде где настаје та храна“, каже Јернеја, која, пошто се тек отиснула у пољопривредне воде, разрађује планове за даље.

Зорица Милосављевић

Држава помаже младе пољопривреднике

Оно што је заједничко Флисингеру и Јанчаревој јесте да су они млади пољопривредници , који су преузели домаћинство од родитеља и за то добили подстицај од државе. Како је на конференцији медије, приређеној на овогодишњем, јубиларном 55. Пољопривредно-прехрамбеном сајму АГРА у Горњој Радогни  за чланове Друштва аграрних новинара из Војводине, рекао министар пољопривреде Словеније Дејан Жидан, пакет за младе земљораднике у тој држави садржи тридесетак мера. Једна од њх је и мера коју су искористили ово двоје Словенаца.“ Младим пољопривредницима сваке године пружамо могућност да се пријаве на конкурс за преузимање газдинстава од својих родитеља“,  рекао је Жидан. „Ако су професионални пољопривредници добијају 45.000 евра, у случају да се осим пољопривреде баве још неком делатношћу, припада им 18.600 евра.“

Услов је да родитљи преведу земљу на наследника, који 70 одсто новца добијају одмах, а остатак у наредне три године. У обавези су да за две године потпуно преузму посао, као и да се стриктно држе уговорених ставки. Новац треба да употребе за унапређење производње и многи су се одлучили на тај корак.

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести