Планина којој мораш да се вратиш- Златар: Безброј авантура у зеленом рају

Прошле године сам открила Златар, планину у југозападном делу Србије, бисер у сенци много популарнијег Златибора: лепотица обојена са безброј нијанси зелене боје.
zlatar4
Фото: Дневник (Г. Маленовић)

Непоновљив одмор за дух и тело. Наравно, прошлогодишњих пет дана проведених на Златару сада се претворило у осам... и било је кратко.

За разлику од Златибора Златар, који се налази одмах иза популарније планине на путу ка Црној Гори, није тако развијен, али је зато за оне жељне мирног одмора, али и авантуризма примамљивији. Међутим, и тамо се гради све више... У једином хотелу, „Панорами“, врви од дечје граје, јер је ту организован камп, остали туристи попунили су капацитете по малим вилама и пансионима расутим по многобројним пропланцима, селима и засеоцима планинске лепотице. Нажалост, Рехабилитациони центар, који је уз „Панораму“ био покретач овог места, већ дуго не ради.

Фото: Дневник (Г. Маленовић)

Осим шетње у миру многобројним стазама, који спорадично “ремети” само пој птица и зуј инсеката, можете много тога и обићи, јер овај део Србије богат природним и историјским добрима. Ове године смо моје пријатељице Марија, Сања и ја пропустиле крстарење меандрима Увца, а купање у прелепом Радоињском, Златарском и Увачком језеру оставиле смо за неко наредно време, јер вода је била поприлично хладна.

Фото: Радоњинско језеро, фото: Дневник (Г. Маленовић)
Фото: Златарско језеро, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Дакле, вратиле смо се шетњи Воденом пољаном и етно селу Штитково, те незаборавном погледу са неколико видиковаца, али смо се упустиле и у нове авантуре. До Водене пољане сада води асфалтни пут, тачније асфалт је до манастира Светог Козме и Дамјана, за оне који више воле комфор, а за оне друге остало је још довољно недирнуте природе.

Фото: Водена пољана, фото: Дневник (Г. Маленовић)
Фото: Манастир Светог Козме и Дамјана, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Испод манастира налази се Шумарска кућа у којој можете да се сместите, а и да се окрепите.

Фото: Шумарска кућа, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Срећа или вода?

Фото: Дневник (Г. Маленовић)

Назив реке Сопотнице потиче од речи “сопот”, а означава воду која хучи. Легенда о настанку водопада је веома стара и везује се за досељавање људи са Пештера када их је чудан глас са планине Јадовник изненадио питањем да ли да им поклони срећу или воду. Мештани су одговорили да би радије да имају воду, а да ће се за срећу они сами побринути. И тако и би...


Многи који иду на Увац у руту уврсте и Штитково. Нећете се покајати уколико и ви то урадите.

Фото: Штитково, Милојко Чкоњевић дочекује госте на прозору, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Штитково је на периферији месне заједнице Божетићи код Нове Вароши између села Тисовице, Божетића, Дебеље и Горњег Трудова. Увучено је у долини реке Тисовице које је некада била симбол за поточну пастрмку. Окружено је високим литицама које пружају заштиту од хладних зимских ветрова. Село замрзнуто у времену, а куће баш као што су изгледале и пре два века.

Фото: Милојкова кафаница, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Природни сокићи у кафаници Милојка Чкоњевића су добри као и увек, али је овај љубазни домаћин сада проширио лепезу понуда, па смо се почастили и палачинкама од хељде филованим пекмезом по жељи. А кафана, посебна прича. Дрвена грађевина, невелика не штрчи, већ умерена, једноставна, прилагођена намени и естетски уклопљена. Кафана је отвореног типа, као неки шадрван, са два дужа стола од трешњиног дрвета, клупама и малом кухињом. Ту је и пећ намењена за роштиљ или печење. Све је мало, али одише гостопримством и опуштеношћу. Вратићемо се опет!

Фото: Милојкове палачинке од хељде са пекмезом по жељи, фото: Дневник (Г. Маленовић)
Фото: Милојкови природни сокови, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Као што сам прошле године остала задивљена меандрима Увца, тако сам ове године сличан осећеј имала видевши слапове реке Сопотнице. Слапови Сопотнице, истоимено село и река, се налазе на само двадесетак километара од Пријепоља. Интересантно је да су и река, и село, па и сами водопади смештени на северозападним обронцима планине Јадовник, планини која је уједно симбол недирнуте природе и мира. Село Сопотница је некада било познато по воденицама и ваљарицама од чијег рада је становништво зарађивало за живот мељући жито и ваљајући сукно.

Фото: Слапови Сопотнице, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Да бисте дошли до овог малог ушушканог раја морате имати и мало авантуристичког духа и помучити се. Наиме, мораћете након Пријепоља да скренете са пута који води ка Црној Гори када угледате таблу која показује скретање ка Сопотници, да пређете Лим преко моста који мало подсећа на филмове о Индијани Џонсу, а онда прво нешто лошијим афалтом, а онда и још лошијим туцаником, кроз букову и храстову шуму, прво узбрдо, уз незабораван поглед, па мало низбрдо стигнете на циљ. Оно што будете угледали вреди труда. Аутомобилом се може ићи до заравни надомак водопада, а одатле се пешке упутити ка водопадима маркираним каменим стазицама, који се са простора заравни назиру у даљини. На путу до водопада се могу видети споменуте воденице и ваљарице.

Фото: Слапови сопотнице, фото: Дневник (Г. Маленовић)

Највиши извор Сопотнице се налази на 1.150 метара и кратким током од само 3,5 километра река нуди незабораван призор спуштајући се и стропоштавајући се наниже све до ушћа у Лим. Највиши водопад на Сопотници је висок 25 метара, док су остали између 19 и 23 метра. Река прелази преко осам бигрених тераса у свом горњем току и то је најлепши део, а прави раритет ове реке је камен сига, који настаје таложењем калцијум карбоната на маховини и лишћу. Камен је мекан и могао се сећи, па су га људи често експлоатисали, што је данас забрањено како се не би нарушила равнотежа екосистема. Од сиге су изграђени и средњовековни манастири Давидовица, Сопоћани, Милешева и чувена, на Дрини ћуприја.

Текст и фото: Гордана  Маленовић

Фото: Дневник (Г. Маленовић)
Фото: Дневник (Г. Маленовић)
Фото: Дневник (Г. Маленовић)

 

EUR/RSD 117.5946
Најновије вести