Манастири Фрушке горе: Драгуљи баштине православног живља (фото)

Некада острво у Панонском мору, данас планина - Фрушка гора се издиже изнад усталасаног жита плодне равнице Војводине.
М. Ј. Стојановић/Манастир Ново Хопово
Фото: М. Ј. Стојановић/Манастир Ново Хопово

Овај најстарији национални парк у Србији красе листопадне шуме, бројни потоци и језера. Осим прелепе природе у њеним завојитим недрима подизани су манастири који су били светионици културе и писмености српског народа.

Историјски извори нам казују да је већина ових драгуља подигнута од краја ЏВ века. Наиме, због притисака Турака, народ, властела и културни центри, селили су се на север, а то потврђује писмо Ђурађа Бранковића папи Николи В у којем тражи одобрење да ин регно Хунгариаеподигне девет манастира намењених православним калуђерима. О томе се пише у писму фрањевца Јована Капистрана написаном давне 1455. године. Настављајући култ Немањићке државе деспотска породица Бранковића је била оснивач више манастира на Фрушкој гори.

Легенде помињу да су се овде дизали манастири још од XII века. Наиме, сматра се да је краљ Драгутин (1284-1316.) на Фрушкој гори зидао цркве и манастире изражавајући свој политички интерес за ове територије, а следили су га Милутин, Стефан Душан и кнез Лазар. Према тим легендама оснивач манастира Бешеново, Велике и Мале Ремете је био краљ Драгутин.

Некада је на Фрушкој гори било чак 35 манастира, а данас их је сачувано 17 (Беочин, Бешеново, Велика Ремета, Врдник односно Раваница, Гргетег, Дивша, Јазак, Крушедол, Кувеждин, Мала Ремета, Ново Хопово, Петковица, Привина Глава, Раковац, Старо Хопово, Фенек и Шишатовац). Од времена настанка били су неборојено пута пљачкани, паљени, разарани још од турског доба. Највише су страдали током Другог светског рата, мада је и НАТО бомбардовање оштетило неке од њих. Њихова обнова почела је још 1953. године, али до сада ниједан манастир није сасвим обновљен јер то захтева значајна финансијска средства.

Фото: М. Ј. Стојановић/Споменик Милици Стојадиновић Српкињи у дворишту манастира Врдник

Фрушкогорске манастире красе иконе и иконостаси чији су аутори били познати и непознати уметници: Захарије Орфелин, Јов Василијевич, Стефан Тенецки, Станоје Поповић, Теодор Крачун, Арса Тодоровић, Димитрије Аврамовић, Павле Симић, Урош Предић... Ту су обитавали и познати српски писци, научници и просветитељи: Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки, Платон Атанацковић, Никанор Грујић, Иларион Руварац, Лаза Костић, Ђура Јакшић и други… У Шишатовцу, код архимандрита Лукијана Мушицког, Вуку Караџићу су уз гусле певали Филип Вишњић и Тешан Подруговић можда најлепше епске народне песме, а научници Павле Јосиф Шафарик и Фрања Миклошич су ту урадили важна истраживања. Иларион Руварац, један од наших најважнијих историчара, у Гргетегу је написао своја најпознатија дела.

Манастир Крушедол

Фото: М. Ј. Стојановић/Манастир Крушедол

На југоисточном делу Фрушке горе северно од села Крушедол деспот Ђурађ Бранковић и његова мајка Ангелина подигли су манастир. Грађен од 1509. до 1516. године, а Бранковићи су имали финансијску помоћ руског кнеза Василија и влашког војводе Јована Нагоја Басараба. Кад су изградили манастир, Ангелина је одлучила да подигне црквицу и око ње келије за монахиње. Био је то први женски манастир, а сада је парохијска црква села Крушедол. Турци су, одступајући након пораза код Петроварадина 1716. године, опљачкали и запалили манастир. Том приликом изгореле су и мошти светих Бранковића – сачуван је само мали део.

Данас манастирски комплекс чине црква посвећена празнику Благовештења Богородице и четвороспратни конаци у ограђеном парку. Драгоценост манастирске цркве је иконостас; најстарија од 36 икона је из ЏВ века.

Манастир Раваница у Врднику

Фото: М. Ј. Стојановић/Манастир Раваница у Врднику

Као и код многих манастира на Фрушкој гори његова историја је обавијена велом тајни. Према наводима сајта Епархије сремске „запустели и порушени манастир Врдник“ обновили су избегли монаси манастира Раванице (у Србији) који су у Срем дошли из Сент Андреје 1697. године. Они су ту положили мошти кнеза Лазара и од тада се овај манастир зове Раваница.

Манастир је касније поново рушен, а нову цркву коју је зидао мајстор Корнелије (Србин из Новог Сада), саграђена је 1801-1811. Од тада до данас манастир је мало измењен. Иконостас и живопис је сликао Димитрије Аврамовић, али све ове слике су уништене током Првог и Другог светског рата.

Иако је црква посвећена светом Вазнесењу, ипак је црквена слава Видовдан, јер су на тај дан пренете мошти кнеза Лазара у нову цркву. Том изузетно свечаном догађају присуствоавао је карловачки митрополит Стефан Стратимировић који је стигао у парадној кочији са упрегнутих шест белих коња.

У оквиру манастира налази се и споменик српској песникињи Милици Стојадиновић Српкињи која је живела у Врднику.

Манастир Ново Хопово

Фото: М. Ј. Стојановић/Манастир Ново Хопово

На путу од Иришког венца ка Иригу налази се манастир Ново Хопово. Овај манастир са црквом Светог Николе представља једну од најзначајнијих сакралних грађевна из XVI века и због архитектонске вредности, али и због фресака. Садашња црква је грађена у моравском стилу од тесаног камена (претходна је порушена и само се њени делови могу видети унутар цркве), а опеке су коришћене у декоративне сврхе. Црква је живописана, али се не зна ко су били аутори фресака, али се претпоставља да су били са Свете Горе, јер су пресликане читаве композиције на зидове у Новом Хопову. Сматра се да су фреске биле и позлаћене, али је позлата скинута или пропала. Конаци су саграђени касније као и звоник који је рађен у барокном стилу.

Овде се замонашио Димитрије Обрадовић који је касније добио име Доситеј. Манастир је тада поседовао велику и вредну библиотеку у којој је Доситеј најрађе боравио. За његов боравак у манастиру највише заслуга је имао тадашњи игуман Теодор који му је био пример монашког живота. Међутим, када је игуман преминуо, Доситеј је после неколико месеци напустио манастир и монашки живот.

Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић

Ostoja
09.01.2021 • 19:03
Srpska Sveta gora... Godinama unazad želim da ih sve obiđem i nikako. Uvek se išlo negde drugde, ovo smo moja familija i ja ostavljali za kasnije jer tamo uvek možemo da odemo. Na kraju nismo otišli nikada. Pošto će izgleda i ove godine biti mrka kapa što se mora tiče, mogli bismo da razmislimo o manastirima Fruške gore, samo što nemamo siguran auto. Ali, za ovako nešto, može i da se iznajmi kod autorent-a, isplati se. Jer ko zna, možda jednog dana neko od dece poželi da se tamo i venča.
EUR/RSD 117.5751
Најновије вести