„Дневник” у Сулејманији: Ремек-дело источњачког Микеланђела

Пандан Аја Софији и друга по величини истанбулска џамија коју је, у славу свог имена, дао изградити Сулејман Величанствени, настала је у најмоћније време Османске империје, којом је владао пуних 46 година. Коликим су богатством располагали, сведочи и чињеница да је у њу преточено 3.200 килограма злата.
ф
Фото: С. Милачић

Изградња на најлепшој локацији, која се Сулејману, према легенди, појавила у сну, започета је 1551, а завршена за кратких шест година. Овај важан задатак поверен је 66-годишњем архитекти јерменског порекла Мимару Синану, који је као дечак из Анадолије доведен у Истанбул и дат у јаничарску војску, где се прочуо као добар градитељ. Пре Сулејманије је пројектовао већ преко 400 здања, међу којима су се поред џамија нашле медресе, библиотеке, каравансараји, маузолеји, болнице, аквадукти, па и мостови, од којих ће један – чувена на Дрини ћуприја – бити изграђен у Вишеграду, по налогу Мехмед-паше Соколовића.

Грандиозна дворана, осветљена са 138 прозора испод куполе висине 57 и пречника 28 метара, коју носе четири масивна стуба од слоноваче, ипак одаје утисак топлине и присности. Са њених сводова спуштају се импозантни лустери који међу стакленим лампама чувају једну од многих занимљивости овог храма – осушене љуске нојевих јаја, које зачудо емитују арому која не само што одбија инсекте него и неутралише непријатне мирисе. Нажалост, након 463 година већина од, кажу, 300 јаја, колико их је било на почетку, сломљена је или украдена.

Фото: С. Милачић

Пажњу привлачи и прича о изванредној акустици џамије. Будући да се изградња одужила, у чему је само постављање темеља трајало две-три године, Сулејман је одлучио да провери како радови напредују. Кад је ушао, угледао је Синана како пуши наргилу, што га је разгневило, не знајући да у њој нема дувана, већ да неимар уз помоћ звука кључале воде мери акустику и израчунава како ће се глас имама ширити у простору. То сазнање је свакако умирило султана. Кажу да је царски архитекта постигао такву звучност да се глас из михраба током молитве у року од три секунде чује и на другом крају џамије.

Мимар Синан, којег су поредили са Микеланђелом, остаће познат и по вентилационом систему унутар ове исламске богомоље. Како у то време још није било електричне енергије, Сулејманију је осветљавало 275 уљаних лампи. Да дим не би прљао зидове, досетио се да изнад улазних врата изгради малу комору која га је, захваљујући добро промишљеној циркулацији и систему за влажење, сакуљала на својим зидовима. Од дима дестилираног из светиљки правило се најквалитетније мастило, које су султани вековима користили за исписивање фермана.

Слађана Милачић

 

EUR/RSD 117.5810
Најновије вести