„Дневник“ у Будимпешти: Кустуричин бенд чекају на Маргитсигету

Дунав уобичајено промиче у загрљају Будимпеште, а летња туристичка сезона на улицама мађарске престонице није ни налик онима на које смо навикли.
Budimpesta Vaci ulica
Фото: Dnevnik.rs

На Ваци улици, главном пешачком и шопинг сокаку без тискања пролазника, без гужви, баште локала полупразне или празне, а нема ко ни да се “лепи” на примамљива снижења која нуде продавнице светски познатих брендова.

На тераси бистро хотела надомак Западне железничке станице у време ручка у четвртак, само супруга Ирена и ја испијамо кафу. Када већ нема никога за примамљиви и по цени приступачан мени, опредељујемо се за неку другу варијанту. Да је након лањске рекордне туристичке сезоне, ова сезона уздрмана епидемијом коронавируса веома посна, потврђују и подаци Централног завода за статистику Мађарске да је за првих пет месеци ове године пад ноћења 56 одсто, а смањење бруто прихода у туризму 53 одсто.

Када се има у виду да је у 2019. години у Мађарској остварено више од 14 милиона ноћења и евидентиран боравак готово шест милиона домаћих и страних туриста, од чега се безмало половина остварује у Будимпешти, те да је до појаве короне све наговештавало нову добру туристичку жетву, тај замах је прекинут. Већина хотела је затворена или ради са знатно умањеном попуњеношћу капацитета, а слично је и са угоститељским локалима. Готово без посла већ неколико месеци муку мучи око 4.000 туристичких водича, јер су групе иностраних посетилаца веома проређене.

У Будимпешту смо стигли недељу дана пре него што је Мађарска, због другог појачаног таласа короне, затворила границу и пооштрила услове за улазак држављана Србије, па до повратка без журбе обилазимо овдашње знаменитости, којих је одиста пуно.

Фото: Дневник (М. Митровић)

Градски јавни превоз заиста функционише фантастично. Одабрали смо најповољнију варијанту недељном картом која стаје 4.950 форинти, што је нешто више од 14 евра или око 1.700 динара. С обзиром на то да смо стално у покрету, за мале паре сити се возамо комбинујући бројне аутобуске, трамвајске, тролејбуске и четири метро линије, али због кондиције и пешачимо. Због коронавируса у јавном превозу права је реткост да неко не носи маску, а обавезне су и у затвореним просторима, посебно у продавницама.


Сечењијев ланчани мост

Од свих мостова који повезују обале Дунава у мађарској престоници, најпознатији и најлепши је Сечењијев ланчани мост, који је први стални прелаз преко Дунава у Будимпешти, отворен после седам година изградње 1849. године и значајан је за уједињење Бидима и Пеште 1876. у један град.

Фото: Дневник (М. Митровић)

Мост симболично чувају и красе импозантне скулптуре лавова.


Ипак, са Трга Баћањи, крај Дунава у подножју Будимске тврђаве, степеницама које узбрдо воде улицама Франлиновом, Илона лепче и Гимназијском, директно смо се успели до Рибарске тврђаве која са својих седам торњева, заиста делује бајковито и чини складну целину са Матијином црквом и спомеником Сент Иштвану. Иако се назива тврђавом, никада се није користила за одбрамбене сврхе, него се овде још у средњем веку трговало рибом, а одавде се пружа одличан поглед на Пешту. Навратили смо овде радним даном, а и за викенд, међутим, број посетилаца је скроман. Уверили смо се да је затворен туристички информациони биро, уз канцеларије бироа изостао је и мирис из ресторана брзе хране, а и ретки улични свирачи немају коме да свирају. Распитивао сам се за старог уличног хармоникаша Домонкоша, који ми је пре неку годину свирао “У тем Сомбору”, “Растао сам поред Дунава”, “Диван је кићени Срем” и друге песме… Рекли су да можда долази само викендом, када је већа посета, на уобичајеном месту није га било ни у суботу, али и посетилаца није било више него радним данима. 

Фото: Дневник (М. Митровић)

– Нама који живимо на Будиму, подношљивије је када нема најезде туриста, а онима који од туризма живе боље је када људи масовно долазе. Некада давно овде је била тишина, право место за угодан боравак, сви смо се познавали и једни другима јављали – рече нам љубазни Имре Габор (81) кога смо срели у шетњи на Будимској тврђави, уз жаљење што никада није био у Војводини и потсећање да је раније радо слушао Радио Суботицу на мађарском.

Посебан доживљај је посета Маргитсигету, острву које се у дужини од два и по километра протеже између два моста, Маргитиног на југу и Арпадовог који је на северу узводно. Ово магично острво је најпознатија рекреативна зона у Будимпешти, са мноштвом паркова, вртова и туристичких атракција као што су музичка фонтана и водоторањ, мала јапанска башта са термалним рибњаком, мини зоолошки врт красе егзотични водопади, као и спортски терени, атлетски центар и базенски комплекс Палатинуш. Са Маргитиног моста на острво се силази кроз алеју бођоша, до “споменика века” окруженог цветним лејама, којим је обележена стогодишњица од уједињења Будима и Пеште.

Фото: Дневник (М. Митровић)

На сваки сат пре подне од десет, рад фонтане прате савремена и класична музика, а посебан ужитак је кад се смрачи од 21 сат, уз светлосне ефекте. У вечерњим сатима, мало подаље разнобојна светлост украси и велики цветни врт. Октагонални водоторањ изграђен је у стилу Модерне 1911. године, уздиже се 57 метара па служи и као видиковац, али је и средиште велике летње позорнице на чијој сцени су музичка и културна дешавања. После отварања сезоне у петак 17.јула оперетом “Севиљски берберин”, најављено је да на позорници Маргитсигету 24.јула у 20 сати гостују Емир Кустурица & Тхе Но Смокинг Орћестра.

Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести