Чичен Ица - цивилизација која је саму себе срушила

Аделин Лорен Шилер Блек (80) из Сан Дијега била је веома витална за своје године, често је ишла на рафтинге и планинарења. С породицом је проводила божићне празнике 2005. у Мексику а после три недеље одмора, одлучили су да последњи дан пре повратка - 5. јануара 2006. посете Чичен Ицу чувене остатке цивилизације Маја на острву Јукатан.
meksiko
Фото: "Apokalipto" - prva asocijacija: Od 2006. zabranjeno je penjanje na El kastiljo

Аделин се успешно попела уз 91 степеник централне пирамиде "Ел Кастиљо". Међутим, силазак низ стрме степенице, тачно у подне по температури која је овде и у јануару паклена - није био нимало лак. Негде око 46. степеника, Аделин се оклизнула, покушала је да ухвати водичев конопац, није успела - и скотрљала се пре очима ужаснутих чланова породице и осталих туриста - са  висине од 18 метара. Хитна помоћ која дежура на локацији је интервенисала моментално - међутим, повреде су биле исувише озбиљне и старица је преминула четири сата након пада.

За власнике Чичен Ице (држава је купила ово подручје тек 2010.)  била је то последња кап која је прелила чашу - пењање уз пирамиду је моментално забрањено. Локалци веле да је смрт Американке била само повод јер је због оштећења изазваних урезивањем и исписивањем графита на стенама Ел Кастиља, притисак стручне јавности да се забрани пењање био огроман годинама уназад.

Стижемо у комплекс Чичен Ице 1. маја тачно у подне. Сунце неподношљиво пржи и сви траже заклон под крошњама дрвећа или испод великих црних сунцобрана, који чини се, још више привлаче топлоту. Сам поглед на импресивни Ел Кастиљо и његове стрме степенице, леди крв у жилама иако сам се 19 година раније без проблема попео на врх Пирамиде сунца у Теотихуакану поред Мексико Ситија. Ако се на знатно мање стрме степенице те пирамиде попела Фрида Кало са својом повређеном ногом у друштву Лава Троцког (сцена из филма "Фрида") - што би мени, здравом и правом био проблем. На Пирамиду сунца је и даље дозвољено пењање.

Фото: Šarm kolonijalnog Meksika: Ulaz u hacijendu Čičen

Вратимо се Чичен Ици, званично једном од "Нових 7 чуда света". На онлајн гласању 2001. Чичен Ица је изабрана међу "топ седам" у друштву са Петром у Јордану, Кинеским зидом, Колосеумом у Риму, Таy Махалом у Индији, Мачу Пикчуом у Перуу и Статуом Христа Искупитеља у Рију. Од ових седам, остала су ми још два које нисам посетио - Петру и Мачу Пикчу.

Сама Чичен Ица је била напуштена пре доласка Шпанаца, пирамиде, светилишта и опсерваторија били су обрасли у густу тропску вегетацију, слично као Ангор Ват у Камбоyи.

Средином 16. века, око 1540. у близини напуштеног мајанског града подигнута је хацијенда из које се управљало узгојем говеда у овом крају. Објекат је грађен камењем из храмова Чичен Ице чији се делови још могу видети на западној фасади хациједе која је данас луксузни хотел.

Хацијенду и земљиште око ње, укључујући и Чичен Ицу купио је 1894. амерички вице-конзул у Мексику - Едвард Херберт Томпсон. 1910. он је обелоданио да овде планира подизање хотела, међутим од тога је одустао, вероватно због Мексичке револуције (1910-1920).

Уз помоћ Института Карнеги, Томсон је 1923. почео са првим званичним ископавањима остатака цивилизације Маја на овим просторима. Локални новинар и фотограф Франциско Гомез Рул убедио је гувернера Јукатана да направи пут од Мериде до Чичен Ице а објавио је и први туристички водич посвећен овом локалитету како би привукао нове посетиоце. Његов зет Фернандо Барбекано Пеон, пионир туристичке индустије у Мексику, почео да је да промовише посете Чичен-ици за путнике крузера компаније "Ward Line" који су пристајали у градић Прогресо на обали Јукатана. Пеон их је убеђивао да проведу седам дана у Јукатану да би ухватили наредни брод. У почетку није било пуно заинтересованих за ову, тада се чинило, бизарну туру, да би број посетилаца из године у годину растао.

1926. мексичке власти оптужиле су Томпсона за крађу археолошког блага са овог подручја и одузеле му хацијенду и земљиште око ње. Он је напустио Мексико и никад се није вратио. Умро је 1935. а Врховни суд Мексика 1944. донео је пресуду да Томпсон није прекршио никакве законе па је хацијенда с Чичен Ицом враћена његовим наследницима који су је врло брзо продали Фернанду Пеону који је са својом женом Кармен претворио у породични хотел. Његови праунуци и данас управљају хотелом док је земљиште на којем се налазе ископине Чичен Ице 2010. купила држава.

Фото: Fatalni kameni obruč; Kapitenu tima koji je izgubio u igri - odrubljivana je glava

Посебно импресивно је игралиште ("Great Ball Court ") на којем су се тимови такмичили у томе ко ће убацити лопту од сировог каучука у камени обруч противничког тима. Капитену губитничког тима би на крају игре била одсечена глава о чему сведоче и рељефи на зидовима. Ту је "Платформа лобања", налик нишкој "Ћеле кули" само што је овде реч о каменим лобањама карактеристичним за бројне мексичке фолклорне елементе.

Док чекамо нашег возача који ће нас одвести на купање у оближњу "сеноте", пажњу ми у локалној сувенирници привлачи књига "Инциденти на путовању по Јукатану" Џона Лојда Стивенса.

Овај амерички истраживач и дипломата, 1841. обишао је цело полуострво Јукатан у потрази за остацима Мајанске цивилизације у то време обраслим у густу вегетацију и скривеним од очију јавности. Књига коју је написао узбудљиво сведочи о тим данима. Посебно су занимљиви описи Чичен Ице и Тулума, остатака цивилизације народа Маја који су у том периоду били потпуно обрасли у вегетацију.

У исто време Јукатан је под утицајем Лојда Стивенса посетио и први Европљанин који је истражио Чичен Ицу. Реч је о аустријском барону Емануелу фон Фридрихсшталу који је на локацији урадио и прве дагеротипије (рана верзија фотографије) остатака цивилизације Маја. Барон Фридрихсштал познат је и по својим путовањима по Србији и Грчкој где је направио значајна ботаничка истраживања које је после и објавио. На путовању у Мексику 1841. барон је оболео од маларије и годину дана касније умро у Бечу.

Прве фотографије Чичен Ице направио 1857. је француски истраживач Дезире Шарне који је допутовао у Мексико такође инспирисан путописом Лојда Стивенса.


Локалци бесни на Мела Гибсона због “Апокалипта”

Чичен Ица је изграђена око 600 године ове ере, а цивилизација је почела да пропада неколико векова уочи доласка Шпанаца. Мел Гибсон је на почетку филма "Апокалипто" који вам је прва асоцијација при доласку на ово место, употребио цитат који се односио на Римско царство: "Ниједна велика цивилизација није могла бити освојена споља ако се пре тога није урушила изунутра!".

Иако наш водич бесно одмахује на помен филма "Апокалипто" и Мела Гипсона назива расистом, чињеница је да је цивилизација Маја ушла у своју декадентну фазу пре доласка шпанских освајача па није био велики проблем срушити је.


Фото: raška vrtača s ledenom vodom: Kupanje u senote Ik Kil

Док сам читао Стивенсову књигу приближили смо се "сеноте" Ик Кил, једну од бројних крашких вртача на Јукатану које данас привлаче бројне путнике жељне да се након вишесатног тумарања по сунцу међу рушевинама - окупају у леденој води. Скок са висине у воду окружену лијанама, путнику даје финалну сатисфакцију и "Апокалипто" угођај прве врсте. Гутљај "Сол" пива са кришком лимуна након тога и повратак за Канкун.

Као и када сам га посетио први пут пре 19 година, Мексико оставља утисак идеалне дестинације за путовање јер једноставно има све: културу, историју, велике градове, остатке старих цивилизација, природу, забаву, егзотичну храну и пиће... На кафи са амбасадором Мексика у Београду пар дана пре пута разговарали смо о томе зашто је његова земља и поред свих проблема и тешкоћа, 15. економија света и 2. економија Латинске Америке (одмах из Бразила). Људи који нису били у Мексику склони су стереотипима који се крећу од симпатичних дебељушкастих "маријачија" са сомбрерима и брчићима до окрутних нарко-босова. Када видите корене мексичке културе и уверите се у снагу и организованост њиховог друштва и економије, постаје вам јасно да стварност није увек оно што гледамо у серијама и филмовима.

Роберт Чобан

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести