Аја Софија сведок векова

„Победио сам те Соломоне“ према легенди, биле су прве речи цара Јустинијана када је ушао у своју задужбину, храм Аја Софија, пише сајт Радио телевизије Србије.
a
Фото: pixabay.com

Највећи византијски цар је алудирао на Први храм који је краљ Соломон изградио у Јерусалиму, а био је чувен по својој грандиозности и лепоти.

Црква Аја Софија, односно црква Свете мудрости, 900 година била је православна светиња, 450 џамија, а од 1935. је музеј који годишње посети и до десет милиона људи. За само пет година, од 532. до 537, направљена је Аја Софија, право чудо, најмонументалнија грађевина на свету.

Настала је на месту некадашње истоимене хришћанске базилике из 4. века, чији је ктитор био Константин Велики, владар који је усвојио хришћанство као званичну веру свог царства.
Будући да је та црква изгорела у пожару цар Јустинијан је уложио огромна средства за нови храм у чијој је изградњи учествовало око 10 хиљада људи и чувени градитељи Антемије из Трала и Исидор из Милета.

Никада виђено до тада, архитектонско решење било је јединствено пре свега због тога што је огромна купола подигнуте изнад квадратне основе. Купола је пречника око 30 метара, а сматра се да је тешка колико и једна готичка катедрала у Француској.

Овакав стил градње утицао је на православне храмове али и на изградњу џамија.И унутрашњост грађевине прављена је тако да измами уздахе.
Уместо дрвета за зидање су коришћени опека, мермер и материјали из Египта, Рима, Азије и Африке. Из свих крајева света, донете су сребрне и златне плоче, слоновача за изградњу олтара, лукова и постоља за религијске обреде. Врхунац раскоши били су златни мозаици направљени такође у 6. веку.

Нажалост, већина је однета у Венецију 1204. године када су Латини током Четвртог крсташког рата, опљачкали и град и цркву. Млетачки дужд који је наредио поход на град, Енрико Дандоло, деда Ане Дандоло супруге Стефана Првовенчаног, сахрањен је управо у овој цркви.

Године 1453. град су освојили Турци и Аја Софија постаје џамија па су јој придододата четири минарета.Ататурк јој 1935 године мења намену у музеј што остаје и до данас.

И управо тада биће откривени делови импресивних мозаика који се и данас могу видети на галерији. До ње воде чудни, полумрачни ходници налик катакомбама. Али већ при уласку на галерију, кроз куполу се пробија светлост и сва раскош ове петнаестовековне грађевине још више долази до изражаја.

У источном делу галерије налазе се два мозаика владарских породица који су били донатори цркве.

У царској ложи је мозаик израђен у 13. веку поводом повратка престонице под окриље византијске власти. На њему је Исус између Богородице и Јована Претече који га моле да буде благонаклон према људима када дође време Страшног суда. Ово дело има и посебну уметничку вредност, јер свеци имају људске изразе и боју лица и због тога се узима као пример почетка ренесансе у византијском сликарству.

Претпоставља се да у цркви има још доста мозаика који нису откривени јер се налазе испод накнадно нанетих слојева исламске уметности. Све то говори о бурној историји ове грађевине у којој се и данас преплићу различите вере и покоје сујевреје.

 

 

 

 

EUR/RSD 117.5912
Најновије вести