Супервулкан Јелоустон прети катаклизмом

Остати на америчком континенту значило би да нема шанси за преживљавање, а побећи на други крај света значило би борити се за задње остатке хране.
j
Фото: pixabay.com

Ако већ до сада није било довољно катаклизми за забринутост, недавно објављена књига вратила је још једну ужасну могућност у средиште пажње јавности. Између осталих катастрофа, „Енд тајмс“ Брајан Волша истиче ерупцију супервулкана Јелоустон у Сједињеним Америчким Државама као догађај који би могао да уништи велики део човечанства, преноси Експрес писање Биг тинка а јавља Спутњик.

Вулкан Јелоустон у Вајомингу је последњи пут имао ерупцију пре 640.000 година. Нико не може са сигурношћу знати када ће поновно експлодирати, али по неким мерењима то већ сада може да се догоди у било којем тренутку.

Кад се то догоди, може се рачунати на то да ће ерупција у атмосферу избацити 240 кубних километара камења, прашине и пепела, као што се то догодило током последње велике ерупције. Избио би такав ток магме који би затрпао подручје у кругу од 60 километара. Делови савезних држава Колорадо, Вајоминг и Јута завршили би затрпани с једним метром пепела. Цела пространства Средњег запада била би прекривена са десетак центиметара таквог пепела.

А ако то звучи као ужасна вест, онда треба знати и то да би у атмосферу из таквог вулкана покуљало толико прашине и отровних гасова попут сумпор-моноксида да би цела планета била обмотана густим облаком који би одбијао сунчеву светлост. Дошло би до драматично брзог хлађења целе планете и клима би по целом свету била радикално промењена најмање неколико година.

Пољопривреда би била уништена, распале би се електроенергетске мреже. Без сунчеве светлости, без топлоте и без хране наступио би општи помор живота на Земљи, па тако и људи. Како наводи Брајан Волш у својој књизи, извештај Европске фондације за науку о екстремним геолошким опасностима из 2015. године назвао је то што би могло да се догоди „највећом катастрофом од почетка цивилизованог живота на Земљи“.

Доктор Јиржи Жаба, геолог са Универзитета у Шлеској у Катовицама, био је још одређенији. Изјавио је у једном интервјуу да процењује да би око пет милијарди људи помрло од глади „услед дејства климатских промена“. Ако Јелоустон експлодира, каже он, једини начин за бар некакву шансу за преживљавање било би бекство из Северне Америке.

Брајан Волш овакав сценарио назива, без претеривања, „егзистенцијалним ризиком“ и за САД и за цео свет. Он пише да се стручњаци за ризик опстанка човечанства у великој мери слажу да су супервулкани, којих широм планете има 20, природна претња која представља највећи узрок могућег нестанка човечанства.

А кад би се таква ерупција супервулкана Јелоустон могла догодити?

У истоименом Националном парку годишње се забележи око 3.000 мањих потреса, али су катастрофалне експлозије ретке.

Осим такозване „ерупције Лава Крика“ пре 640.000 година, вулкан је у својој пуној силини експлодирао пре 1,3 милиона и 2,1 милиона година, што значи да се може очекивати да између ерупција прође између 660.000 и 800.000 година. Све даље је ствар је математике. Ако је последња велика ерупција била пре 640.000 година...

Волш зато сматра да треба издвајати више новца за проучавање вулкана. Тренутно америчка управа за безбедност авионског саобраћаја троши око седам милијарди долара годишње, док програми за проучавање вулкана, који имају потенцијал да униште скоро цео свет, добијају невероватних 22 милиона америчких долара.

 

 

Jaggy
23.10.2019 • 13:48
Treba bušiti puno rupa.. Dimnih odušaka i dozvoliti zemlji da diše
EUR/RSD 117.5536
Најновије вести