Наступ "Дел Арно Бенда" у Ботаничкој башти у Београду још једном окупио "уљудни свет"

Ботаничка башта „Јевремовац“, лепљиви петак напушта Београд, са спремне бине допиру тихи звуци регеа, док у травнатом партеру, из минуте у минуту, пристижу све генерације поштовалаца Дел Арно Бенда.
1
Фото: Леа Радловачки

На неколико метара од бине, завучено међу жбуње и дрвеће, скривени под белом цирадом у којој је ваздух све гушћи, чланови бенда чекају заказану сатницу за наступ и терају негативне мисли да нико неће доћи да их чује. А ми користимо прилику да са фронтменом Јованом Матићем разговарамо о важним животним и светским темама које су вечито актуелне, али чак и оним које се тичу само њега и његових ритуала на концертима.

- Окад смо почели са наступима, све одрадим што се тиче тонске пробе и док публика улази, волим да будем негде другде, да то не видим, јер сам увек у паници да нико неће доћи да гледа то што радимо - говори нам Матић кроз осмех, свестан да је такав став „потпуно наопак“, али како каже, свако има свој фетиш пред наступ и, ако је за утеху, његов макар није ни приближно сличан као Надалов пред сваки сервис.

Али, будући да реге у Србији има посебно место, премда се често држи на некој незаслуженој маргини, ни ово вече није прошло без бројних гостију, илити „уљудног света који не држи телефоне у рукама, не подиже глас, не тетура се под дејством којечега и не млати се у првим редовима“, тако да је Матићев „фетиш“ и овог пута упалио.

- Морам да кажем да је мој утисак да реге своју дуговечност не дугује само музици, већ пакету идеја које је ставио на сто, односно предлога како би човек могао да се понаша, у смислу поштовања околине у којој живимо, поштовања других живих бића, а ови људи то и доказују - сматра „брадоња“ за микрофоном, истичући да су такве вредности заједничке свим културама, те да се реге зато толико добро запатио свуда по планети. - По мом суду, то су идеје око којих сваки нормалан човек може да се сложи. Мислим да у овакво време само додатно подвлачи колико је овај пут конфронтације, пут у ком постоји само црно-беле ситуације, потпуно погрешан и не изненађује, као и да је та трка у коју су нас убацили, то такмичење да се има што више, више и више, без обзира на то колико ћеш људи прегазити у том процесу, веома наопака и тај екстрем у ком се налазимо само доказује да је реге у праву и да треба кренути супротним путем јер све ово не води никуда.


Инспиративно окружење глупости и наопакости

Током читавог лета Дел Арно Бенд је поприлично активан, те у недељу дана имају и по три концерта по Србији али и региону. На такав темпо, који је наизглед тешко издржљив, Матић је и те како спреман и с нестрпљењем га остварује. Приде, мимо наступа, који су му најдражи део посла, реализује неколико пројеката које нам најављује.

- Спремамо свашта и свашта смо већ снимали! Завршили смо албум са „Јенђама“ и „Паганкама“, што је неки микс старе песме из овог краја, женске акапела песме углавном, којима смо ми придодали своју музику и из тога је произашао албум „Самит“. Обратили смо се јамајканским властима да можда подрже тај пројекат, јер је то заправо микс две културе, па кад будемо имали одговоре од њих, имаћемо и више информација кад ће и под којим условима албум да изађе. А паралелно са свим тим стварима, ја радим један условно речено соло пројекат за који сам већ написао 14 песама са великим делом екипе из бенда и са двоје нових младих сарадника, и то ће се звати „Дел Арно Бенд интимо“. Нисмо баш начисто са тим како да одредимо жанр онога што радимо, може лако да буде да смо измислили неки нови, ал’ да не претерујем, свакако је микс свега и свачега, а људи ће имати прилику да чују и мене како свирам, што је једна од новина, јер можда неки не знају, али брадоња уме нешто и да трза помало по жицама. Тако да, очекујем да ће до јесени бити спремно за представљање. Активни смо и то је сјано. Приде, полако реализујемо један дует са црногорским хип-хоперима из „Who See“ и договарамо сарадњу са Којотом за његов следећи албум - прича нам Матић и додаје да је његов посао, као и посао свих музичара, сличан потрази за светим гралом, јер се стално трага за савршеном песмом, „ал’ не д’о бог да је некад достигнете“. 


Баш из тог разлога, уметност и уметник (осим што мора да буде здрав) треба да исказује своје мишљење, ако жели, али да само заједничким снагама може да се ресетује комплетно гледиште, што би и била најбоља опција. Јер, реге од самог настанка, осим што пропагира љубав, он је подсетник да се треба борити за слободу и права како би се могло живети у миру и заједништву.

- Пример рата у Украјини, ја из њега извлачим само једну чињеницу, а то је да имамо ситуацију да се два словеска народа кољу, а то је јако тужно, још су у овом случају два словенска православна народа, што је још тужније! Не улазим даље у ту причу, јер мислим да је свако сврставање на било коју страну могуће само ако нисте видели рат изблиза, што ја нажалост јесам, али заправо, кад бисмо се сви спустили на ниво да моја слобода иде до граница твоје слободе, све би било у савршеном реду - наглашава наш саговорник који је, како вели, дошао до закључка да тражити решење унутар постојећих оквира није сврсиходно, јер сам оквир првенствено не ваља. - Треба бити свестан да систем има тенденцију да назива утопијом и наивношћу све оно што није у матрици која се наслања на страх, поделу и такмичење. Маркетиншки магови цивиле деле на разне категорије, а реге људи, на основу њихових закључака, не улазе ни у једну, због чега имамо потешкоћа са спонзорима, што можда и није толико лоше, јер то значи да смо ми изван тих нормативних категорија.

Бити ван стереотипних норматива је једноставно, али и није. Стога је позитивна порука најбољи одговор на све лоше што се дешава, тврди Матић.

- Чарли Чаплин је још рекао да је на све ружно најбољи одговор осмех на лице, јер то највише нервира оне који тако не размишљају и делају негативно. Неваспитан свет највише нервира васпитање. Мој утисак је да су се неке ствари променило код нас, јер је чињеница да су млађи људи разумели да не треба да јуре за сновима који нису снови, а друга ствар, порасло је неколико генерација које воле ову музику и својим понашањем, својим музичким укусима и опредељењима, показали су да смо ми старији пренели ону оригиналну поруку, па тако данас већ можемо да говоримо о некој озбиљној заоставштини, иако никад нећемо сазнати да ли су „оригинали“, од којих смо ми учили, заправо имали свест о томе да преносе све те битне поруке. Али, управо зато ће реге заувек живети и на овим просторима - закључује певач ДАБ-а Јован Матић.

Леа Радловачки

EUR/RSD 117.3179
Најновије вести