Младен Андрејевић, глумац: Повратак кроз Изолацију

Недавно је пала последња клапа филма „Изолација” у коме ћемо глумца Младена Андрејевића поново гледати на великом платну након краће филмске паузе.
е
Фото: Youtube Printscreen

Режију „Изолације” потписује Марко Бацковић, чији је и сценарио уз Марка Јоцића, а продуцент је Милош Биковић који има и главну улогу у овом остварењу.

У овом филмском остварењу које је означено као психо-трилер, радња говори о младом биологу који живи изоловано на планини, а посао му је да надгледа камере које снимају дивље животиње. Кад се на камери појави мистериозни човек код главног јунака буди се параноја и ту почиње заплет. Поред Биковића и Андрејевића у овом филму запажене улоге тумаче и Миодраг Мики Крстовић, Аница Добра и Марко Мак Пантелић.

Андрејевић је у последњих неколико година остварио неколико занимљивих филмских епизодних улога, а „Изолација” је у неку руку повратак на велико платно. Био је то повод да се у краћем разговору с овим глумцем осврнемо на његов досадашњи богат филмски и телевизијски опус.

Како је Младен Андрејевић почео?

- Почео је у Дадову, у гимназији, па онда је после дошла Академија, у ствари две године права, па академија, па онда полако даље редом, „Бошко Буха”, Атеље 212...

Значи, почевши од Дадова, па преко „Бошка Бухе” до Атељеа вероватно са самим легендама театра?

- Е да, јесам. Имао сам ту срећу да будем тамо када је то било у зениту време. Па, добро, тада је и ситуација, време било мало другачије него што је данас. Све се променило.

Деби на филму?

- Мислим „Хало такси” '83. године, ако се не варам.

Јесте ли више по опредељењу филмски или позоришни глумац?

- Ја сам по опредељењу глумац, па сад који медиј ме захвати, ту се трудим да се што боље снађем.

Значи и телевизија с обзиром на то да вас млађе генерације памте као Ацу поштара?

- Е, да, да. И то смо вежбали. То је лепо, то ми је баш драго, оно као: сви ти мали људи који су ту били мали између неких шест, седам-осам година, девет-десет, су сад овако велики људи и онда ми увек буде топло око срца кад ме препознају, кад се јаве, јер видим да је онда остао неки траг, као нешто лепо је остало у њиховим детињствима и онда ме то испуњава, како да кажем, то је неки лук који се враћа и обављена мисија.

Музичари кажу да су можда једини начин борбе против пиратерије наступи уживо, односно концерти, да ли је можда против пиратерије биоскопа једини начин појављивање глумаца на премијерама?

- Да, могуће да то може да ради као неки маркетиншки део, да дођу људи. Чини ми се да нешто може да обави, али просто изгледа да је биоскоп мало мртвији него што ми мислимо. Тако то изгледа, али ако доведе коју десетину или коју стотину људи више и то је нешто, а није нам неки велики напор ако људи могу. Знате, деси се да има представа па неко просто технички не може да дође, иначе није то нешто напорно. Ми волимо да се дружимо с људима, с публиком. Због њих и постојимо.

Шта даље Младен као глумац планира?

- Па овде код нас тешко да може било шта да се планира. Ја планирам да радим што дуже, па да ли ће се ти моји планови остварити... Ја ћу радити на томе да то буде.

Немања Савић

EUR/RSD 117.3253
Најновије вести