Глумци Ивана Зечевић и Ђорђе Мишина о серији „У клинчу”

Премијера нове породичне серије „У клинчу“ заказана је за 29. август када ће почети да се приказује на првом програму Радио-телевизије Србије сваког радног дана од 20 часова.
Стефан Андрић
Фото: Стефан Андрић

Серија настала у заједничкој продукцији РТС-а и продукцијске куће „Режим“ искрена је прича о одрастању, о тренуцима у којима млади људи на преласку из средњошколског периода постају студенти, запослени људи, који почињу да остварују или се разочаравају у своје амбиције. У тој причи о изазовима са којима се млади данас суочавају у главним улогама гледаћемо, између осталих, младе глумце Ивану Зечевић и Ђорђа Мишину, који су у интервјуу за Дневников ТВ магазин открили са чиме ће то њихови јунаци бити „у клинчу”.

Ивана: Играм Вању Антонијевић. Она је у клинчу пре свега са самом собом. Она је пребрзо одрасла. Њеној породици се десила трагедија, изгубили су мајку и од тада су се ствари преокренуле. Вања је била приморана да постане главна фигура и да све држи под контролом јер се Јаков, њен отац, којег тумачи Небојша Дугалић, окренуо алкохолу, а брат Филип се окренуо коцки и разним несташлуцима. Вања је у том тренутку била осуђена да буде мама, сестра... Тако да је у клинчу са њих двојицом, са кафаном, са пореским инспекторима. Нон-стоп је у клинчу.


Деци недостаје храбрости

Ивана, да ли бисте рекли да се кроз уметност на прави начин приступа младима, њиховим проблемима и изазовима који их окружују?

Ивана: Требало би још више, по мом мишљењу, ако причамо о филмској индустрији, мислим да је то сјајно средство да се допре, а мислим да смо ми овом новом серијом на један леп начин упаковали поруку деци и родитељима. Већ сад, после прве две одгледане епизоде видим барем три или четири проблема које сам ја имала у својој кући. Ова серија ће имати и тај мејнстрим моменат што се тиче музике и спорта. Генерално, мислим да би више требало да се бавимо децом и младима. Дошли смо до тога да деци фали храбрости да се изразе, да се отворе, да покажу емоције. Надам се да ћемо ми мало да подстакнемо, барем оних три одсто, да се деца отворе и да се више не плаше дружења, да покажу своје право биће, а не да се прилагођавају у масу и да тако бивају несигурни и затворени.


Ђорђе: Ја играм Филипа, Вањиног брата, који је за разлику од осталих ликова доста предузимљив и особа која живи на своју руку. Врло је спреман за своје године, али је јако незрео. Он је неко ко заправо наилази на праве животне опасности. Упада у мутне приче, има неке своје идеје како да побољша живот. Он је веома интелигентан, али и безобразан. У том његовом лудилу, интелигенцији и раскрсници живота на којој се налази, пратимо велику промену кроз целу серију. Он постаје зрела одрасла особа која је заштитнички настројена према свима у свом окружењу. Неко ко на крају постане најпредузимљивија и најспособнија особа у том друштву у серији. То ми је било интересантно да одиграм јер Филип касније потпуно промени све. Мислим да је Филип један од најбоље написаних ликова. Свака његова одлука је потпуно луда и мислим да ће људи бити приковани за екран.

Имали сте прилику да видите прве две епизоде на Сарајевском филмском фестивалу. Шта бисте на основу вашег утиска након гледања рекли, каква нас то серија очекује?

Ђорђе: Серија зрачи свежином, младошћу. Доста њих, који су мислили да је то тинејџ серија, јер смо је ми тако најављивали, су на претпремијери схватили да је ово прича за све узрасте. Свако може да се препозна у њој. Има разних ликова, а све њих играју великани нашег глумишта и сви су их оправдали. Очекујем да ће стварно бити гледанa и надам се да можемо да досегнемо висине. Прича је спонтана, као и начин на који смо ми радили. Доста тога је настало из наших импровизација. Продукција је довела младе људе, дала им је велике улоге, радили су са нама да бисмо ми били најбољи и да би то испало како треба. И ја једва чекам да гледам серију. Она је живот. Што би рекао Хичког, узмеш живот, избациш досадне делове и ето ти драме. Е, то је то! Свима је интересантно да виде младе људе јер ће свако кроз серију да се присети своје младости. Радња се врти око петоро младих и сваки од наших ликова се са својим проблемима носи другачије. Та серија је одрастање, пут који свако од нас мора да прође. Притом, серија одлично дочарава живот на Балкану.


Живот је рулет

Ђорђе, у последње време имали сте прилику да играте различите младиће који су смештени у одређене контексте и ситуације. Шта сте, радећи на њиховим личностима, научили о младима? 

Ђорђе: Одрастање је неизбежно, а верујем да свака особа по себи јесте своја прича и бајка. Свака особа конципира свој живот кроз нека своја искуства. Тако и млади људи постају одрасли. Сваки од мојих досадашњих ликова је смештен у различите животне околности и постао је то што јесте управо због тих околности. Када спремам улогу гледам себе и стављам се у одређене околности, на тај начин пробудим нека осећања, створим слику живота и буде ми јасније. Трудим се да разумем свог лика. Радећи на овим ликовима схватио сам да не можеш своје дете да научиш како да живи свој живот, то је рулет, срећа, каква ће он личност постати зависи од милион фактора.


Ивана: Мислим да је јако лепо прошло. Јако сам задовољна. Стартовали смо дивно. Сви смо ишли са предзнањем да ће ово бити тинејџ драма, са нама младима у фокусу, али углавном сам чула утиске да ово није серија за децу, већ она која ће спајати породицу у 20 часова и на један врло леп начин отварати теме које можда родитељи данас не знају како да отворе са својом децом. Неколико старијих људи ми је пришло и рекло да ће имати са дететом о чему да разговарају. Ми у серији пратимо младе људе који се налазе у некаквим проблемима, које смо сви ми имали. Сви смо се борили са прихватањем у друштву, бирањем пута и утицајем родитеља, друштва. Мислим да ће се клинци доста пронаћи, али с обзиром на то да имамо и родитеље у серији и они имају своје дилеме исто као и млађи ликови. Мислим да смо направили серију која ће бити и тренди. Ово ће бити нешто што може да гледа и мој дека, моја млађа сестра, али и моја мама, тата и ја. Делује ми да дуго нисмо имали такав пројекат и да ће се људи повезати са ликовима и да ће са узбуђењем пратити 30 епизода. Серија, колико сам видела, заиста има неку динамику, држи пажњу, а има и комедије. Лепа породична драма, тако бих је дефинисала.

С једне стране поред вас младих били су великани глумишта попут Цеце Бојковић, Николе Која и Бранке Катић, а са друге је у кадру био и Михајло Веруовић Војаж, који нема искуства у глуми. Како је изгледала та размена енергија и знања међу вама и је ли та разноликост обогатила вашу глуму и рад на пројекту?

Ивана: Стварно јесте. Када причамо о старијим колегама са некима сам се до сада срела, а са некима нисам. Али, они су дефинитивно много допринели и помогли нама младима да изгурамо све. Имали смо јак темпо и добили смо од њих хиљаду и један савет. Подстиче те када имаш такo  феноменалне глумце у кадру поред себе. Када сам чула да ће Војаж играти била сам мало скептична. Увек је тако са натуршчицима, то је нормално, али он се показао одлично. Има талента, веома је брзо схватио како функционише сет, камера и то време које је на сету јако важно. Био је на висини задатка, баш је професионалац. Поред свих нас који смо школовани глумци уопште није каскао и мислим да је био баш феноменалан. На снимању су били и Nucci, 2Bona и мени је драго, јер је то нешто што би било јако средство да се допре до младих јер су они заиста тренутно једни од најпопуларнијих извођача. Надам се да ће се клинци поистоветити са ликовима и да ће наћи начина да се изборе са својим недоумицама и несигурностима.

Ђорђе: Старији глумци су дошли са ставом да желе да нам помогну и да ми дамо најбоље од себе. Дали су нам пример како треба да поступамо једни према другима. Михајла смо сви прихватили као колегу, од почетка, нико га није гледао само као певача. Он је и примио и вратио ту енергију и успео је, достигао је то што је требало да постигне. Ми смо размењивали љубав и уметност једни међу према другима.

Владимир Бијелић

EUR/RSD 117.3251
Најновије вести