Бојан Васковић, фронтмен Лексингтон бенда: Наше песме публика пева пуним срцем

Популарна група Лексингтон бенд, основана 2004. године, свој имиџ је од самог почетка градила на допадљивим песмама, али и на привлачном изгледу својих чланова, па не чуди што је главнину њихове публике чини женска популација разних годишта.
1
Фото: Стево Диклић

Уз сугестиван лајт шоу, увежбан оркестар који се познаје у душу и певање Бојана Васковића, фронтмена групе, на њиховим наступима увек се, уз врисак публике, нижу песме: „Дођи ове ноћи”, „У срце ударај”, „Како је, тако је”, „Добро да није веће зло”, „Навучен на твоје усне”, „Увриједи ме”, „Мирис кармина”... Све су то песме које се налазе на неким од њихових албума: „Балканска правила”, „Како је, тако је”, „Ноћ под звијездама”, „Ма сретно”, „Leksington Music week (live)”, или са најновијег „Звук тишине”. Своју свестраност на концертима показују и тиме што изводе и познате песме других певача и различитих жанрова. 

Тако је било и на традиционалним Великогоспојинским данима у Тителу, где су наступили на Парадном тргу. Да их публика не воли само због хитова и њихове појаве, показало се на крају концерта када су без поговора удовољавали бројним фановима и стрпљиво се сликали у свим могућим комбинацијама. Без обзира што их је у овим касним сатима чекала вечера у једног од оближњих хотела, Бојан Васковић је радо пристао на кратки интервју па смо имали прилику да му поставимо неколико питања. Бојан се врло љубазно захвалио на нашем интересовању и нашем времену издвојеном за интервју и рекао да су одрадили феноменалан концерт захваљујући публици која, како је рекао, диктира темпо и која је свом душом и свим срцем показала да воли музику.

– Нама је срце пуно када након два, два и по сата музике сви напусте концерт са осмехом. Публика је певала све време са нама и то је оно што што ми је најважније и срећан сам због тога. Када смо почели 2004. године преко првих синглова и албума, трудили смо се да не изневеримо публику и да све радимо срцем и 100 одсто дајемо себе. Публика је то препознала и зато су нам овако успешни концерти. Волео бих да се опет дружимо са тителском публиком јер су доказали да имају срце и душу – рекао нам је Бојан Васковић. 

Иза себе имате много успешних албума. Која песма се ипак издвојила као ваша химна?

– Знате шта, нећу да будем превише скроман, има доста песама које публика пева свим срцем и свим гласом, али нека наша лична карта је песма „Добро да није неко веће зло”. Знам да нас нека шира публика познаје по тој песми. Некако су се све песме са тога албума надовезивале на њу и са каснијих албума су песме „Пијане усне”, „Мирис кармина”, „Само остани ту”, „Потражи ме”, „Дугујем ти себе”, „Нисам ја за љубав”...

Ко је у вашем бенду задужен за стварање музике?

– Ма знате како, ми сарађујемо са композиторима који су се показали као најбољи у овој земљи. Први међу њима је Бане Опачић, сарађивали смо и са Марином Туцаковић, са Драганом Брајовићем Брајом, Пером Стокановићем, Гораном Лацковићем Галетом и многим другима, не бих волео да некога заборавим, али заиста има ту десетине композитора, текстописаца и аранжера са којима смо сарађивали. Што се тиче наше екипе, неколико песама у ових протеклих двадестак година нашег постојања написао је и компоновао Милош Вуксановић Вукса, наш гитариста. Његове песме које су се издвојиле су „Босанка”, „Дођи себи”, „Само остани ту”. Код нас се ствари дешавају спонтано, а када осетимо неку добру енергију ми одлазимо у студио и прелазимо на дело.

Видимо да публика много не мари што сте ожењени, напротив

– Ма то је некакав логичан след околности спрам мојих година, више нисам клинац. Драго ми је што на неки начин подржавају то што ја радим, па некако и тај ванбински живот.

Сазнали смо да очекујете треће дете, да ли је можда у међувремену и стигло?

– Тако је, није још стигло, ако Бог да у новембру очекујемо принову и радујемо се.

Како супруга подноси вашу популарност међу женским светом?

– Знате шта, она (Александра Јеличић, оп. С.Д.) је можда популарнија од мене, на друштвеним мрежама свакако. У сваком случају, има много тога да каже и покаже. Бави се здравим темама, што ми је веома драго. Прележали смо ми те дечије болести. ми смо се упознали кад сам ја већ увелико радио, бавио се својим послом. Она разуме мој посао, то је ствар поверења и бескрајне љубави.

На крају да не оставимо остале момке из бенда у вашој сенци, реците нам укратко неколико речи о сваком члану.

– Нико ту није ни у чијој сенци. Ми смо тим, тако радимо и тако ће бити док постојимо. Трудићемо се да дамо све од себе на оних пет квадрата бине, а док је тако, верујем да ће и публика бити задовољна. Чланови бенда су Драгољуб Гаги Стевић, бас гитара, Деки Крстић Мамула, за бубњевима,  Дарко Јовановић Медулин, клавијатуре и Милош Вуксановић Вукса, гитара.

Да су момци сложни другари и добра екипа доказали су седењем и дружењем до касно у ноћ евоцирајући утиске и препричавајући разне догодовштине.

Стево Диклић

EUR/RSD 117.3380
Најновије вести