АНА ЕМИЋ И СЛОБОДАН ШАРЕНАЦ, ВОДИТЕЉИ: Гости се у „Шареници“ осећају као код куће

И овог лета сваког викенда од 9 часова кроз емисију „Шареница“ путовали смо у разне делове наше земље и имали прилику да изнова осветлимо све њене боје.
1
Фото: Никола Ристић

Домаћини ове емисије Ана Емић и Слободан Шаренац су нам кроз још један летњи караван, који управо завршава своје путовање по Србији, донели низ лепих прича о занимљивим људима и њиховим необичним занатима, а све то кроз промоцију домаћег туризма, али и гастрономије. Гледаоци ове емисије и овог лета могли су да сагледају нашу земљу из сваког угла и да виде све оне вредности које крије у свим својим пределима. У сусрет повратку у студио, одакле ће наставити да нас увесељавају сваког викенда, са познатим ТВ двојцем сумирамо утиске са овогодишњег летњег каравана „Шаренице“. За почетак разговора Ана и Слободан за Дневников ТВ магазин откривају шта су то и сами уочили о нашој земљи те да ли успевају да открију њене боје на станицама овог каравана.

Ана: Србија је, на срећу свих нас, и даље тајновита, скрива своје драгоцености, чува онај дух који нас чини увек спремнима да је изнова спознамо и сазнамо. Пришли смо јој са свих страна, кроз све клисуре, усеке, долине и са врхова планина, обухватили је и пригрлили да вам је покажемо најлепшу, а опет, толико је тога остало да се тек открива и боји из викенда у викенд.

Слободан: Одушеви ме лепота наше земље, али пре тога, на првом месту су људи. Мислим да не схватамо колико добрих, вредних, паметних и поштених људи Србија има. Њима треба поклонити пажњу, па макар и медијску, а не указивати је некима који то заиста не заслужују. Надамо се да ћемо на овај начин то да исправимо.

Колико вам након снимања остаје времена да и сами откријете чари места у којем боравите? И који крај Србије је на вас до сада оставио најлепши утисак и где бисте се то приватно радо увек враћали?

Слободан: У зависности од плана рада некада се нађе и времена, а са овог каравана сви су утисци сјајни, а, ако морам да издвојим неки, била би то Сокобања. Ово нам је први пут да смо били тамо па је то можда и главни разлог, али природа и лепота и невероватно добар ваздух су најзаслужнији за ову одлуку.

Ана: На сваки терен као екипа долазимо спремни, али лекције које нам домаћини испричају увек донесу још по које питање, остане времена да свако стекне неки свој лични доживљај - од ваздуха и руже ветрова Сокобање, преко термалних извора Луковске, до Дрине, Мораве и Фрушкогорских виногорја... Свака караванска станица донесе посебне приче, авантуре које остају записане, снимљене, али и оне које међу редовима свако од нас понесе као амајлију професије, уз осмех и велико хвала свим домаћинима и туристичким организацијама чији смо гости.

Емисија је пре четири године добила нове домаћине и променила , али је задржала верну публику. Колико је са ове тачке гледишта, пред вама био велики изазов да сачувате један такав медијски бренд као што је то „Шареница”?

Ана: Лепо је када публика остане уз частан програм, уз идеју да не заборавимо ко смо, одакле смо, ко су они који су нам оставили у аманет наслеђе да га сачувамо. Ми смо ушли на трасу таквог задатка, на чијој траси „Шареница” мора да спозна и српског сељака и његове муке и сласти, па грађанску Србију која се не стиди старих заната и опанка, до актуелних догађаја и људи који раде нешто оригинално, забавно, а поучно. То је и даље велики задатак, који сваког викенда, бар када је о гледаности реч, обављамо одлично.

Слободан: Тешко питање, а тежак и одговор, јер није лако после почетног упознавања публике са нашим новим улогама, учинити да они наставе да гледају Шареницу, а да се притом не засите водитеља и садржаја емисије, што је и најважније. Настојимо да се за свакога нађе по нешто у нашим емисијама што поенекад и није лако, с обзиром на то да наша „сезона” траје током читаве године.

Фото: Никола Ристић

Колико је данас тешко у мору медијских и кратких садржаја забавити гледаоце и задржити њихову пажњу у два сата трајања ваше емисије?

Слободан: То зна само уредништво ове емисије, као и Ана и ја. Трудимо се. Ана и ја зашаренимо сваки наш викенд, мислим да смо и ван посла такви каквим нас видите у „Шареници”. Баш на каравану сазнамо од публике у непосредном контакту да им се то допада и изненаде се када виде да смо и ван ТВ екрана сличног, ако не и истог понашања.

Ана: То је формула праве мере, не подилазити ниским страстима, остати духовит и забаван, а не прелазити маргину новинарског, објективног, истинитог. У два сата овакве „Шаренице” сви су добродошли. Сви они који заиста имају шта да кажу, нечему нас науче, на нешто позову или нас засене својом даровитошћу.

Фото: Никола Ристић

Не поштујемо традицију довољно

Сматрате ли да као народ у довољној мери поштујемо традицију, коју, између осталог, ваша емисија и пропагира?

Слободан: Не, не поштујемо довољно, неки се чак стиде, а без икакве потребе. Лично сам имао проблем што до пре четири године нисам довољно знао о Србији, нашој традицији, култури, фолклору, обичајима, местима, селима и тако даље. Није ме срамота да признам своју грешку, али, ево, учим све ово већ четири године. Можда сам могао и без свих тих сазнања, али сматрам да сам овако „богатији од неких”.

Ана: И више него што је то као садржај доступно у медијској лавини. Толико вредних, радних, креативних у сваком ћошку ове наше Србије. На нама је да не остану у запећку, зато их једва чекамо сваког викенда од 9 часова. Они знају да су добродошли.


Сваког викенда улазите у домове гледалаца широм земље, који уз вас пију кафу или обављају неке од својих активности. Успевате ли, имајући то у виду, да се одупрете њиховој непосредности када вас сусрећу на улици и сматрају вас блиским? 

Ана: То су лепи тренуци, који су више од професије... на пијаци, у пекари, ресторану, у реду маркета или дому здравља, јер „Шареница” је за све нас, а гости обично кажу када нам дођу да се осећају као код куће. Има ли већег комплимента и лепше критике?!

Слободан: То су тренуци на које сам навикао. Ништа страшно. Не верујем да сам ТВ звезда, немам тај осећај, исти сам као и други, само радим јавни посао који је можда занимљивији. Публика осети да сам један од њих и да ван телевизије делимо исте проблеме и муке, али и сличне радости. У истом смо „лонцу".

Владимир Бијелић
 

EUR/RSD 117.3121
Најновије вести