Александрија тоне због климатских промена

АЛЕКСАНДРИЈА: Чувени египатски град Александрија, који је преживео инвазије, пожаре и земљотресе од када га је пре више од 2.000 година основао Александар Велики, почиње да тоне услед климатских промена.
aleksandrija
Фото: Tanjug (AP Photo/Maya Alleruzzo)

Ниво мора расте и прети да поплави сиромашније делове града и археолошке локалитете, због чега градске власти убрзано подижу бетонске бедеме. 

Јака олује је 2015. године поплавила велике делове града, изазвавши најмање шест погибија и рушење више десетина кућа, што је показало слабости у локалној инфраструктури.

Александрија, други по величини град у Египту, окружен је Средоземним морем са три стране, а са четврте је окренут језеру, због чега је изузетно осетљив на пораст нивоа мора изазваног глобалним загревањем и топљењем глечера.

Александрија је једна од најпопуларнијих летњих дестинација за Египћане, али многе од њених чувених плажа већ показују знаке ерозије. 

Египатско министарство за водене ресурсе упозорило је да је ниво мора од 1993. године растао за 1,8 милиметара годишње, у протекле две деценије за 2,1 милиметар, а од 2012. растао је за 3,2 милиметра годишње, што је довољно да угрози темеље града.

Земљиште на којем је изграђена Александрија, заједно са делтом Нила која га окружује, тоне проближно истим темпом, делом због насипа који спречавају пуњење муља, а делом због извлачења природног гаса.

Процењује се да ће то погоршати ефекте пораста нивоа мора, што ће имати катастрофалне последице. 

Студија из 2018. године предвиђа да би до 734 квадратна километра Делте Нила могло бити потопљено до 2050. године, а 2.660 квадратних километара до краја века, што би погодило 5,7 милиона људи. 

Археолошки локалитети Александрије који су преживели бурну историју такође су погођени. 

Александријски Светионик, некада једна од највиших грађевина које је саградио човек и једно од седам светских чуда античког света, срушен је у земљотресу у 14. веку.

Чувена Александријска библиотека изгорела је до темеља када је Јулије Цезар запалио пожар да би одбио непријатељску флоту 48. године пре нове ере. 

Међутим, Катбеј, средњовековна тврђава саграђена на рушевинама светионика на крају уског полуострва, и даље се надвија над централном луком, преко пута модерне Александријске библиотеке, истраживачког центра основаног 2002. године. 

Ашур Абдел Карим, шеф Централне агенције за заштиту приобаља, каже да је тврђава посебно рањива јер моћни таласи и струје пробили темеље, због чега су власти морале да поставе дуг низ бетонских баријера. 

Египатска влада која се бори да поново изгради своју економију након нереда после Арапског пролећа, доделила је више од 120 милиона долара за баријере и друге мере за заштиту приобаља, рекао је Абдел Карим.

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести