Глумци Мира Јањетовић и Младен Совиљ о филму„Асиметријa“

Дебитантски филм младе редитељке Маше Нешковић под називом „Асиметрија“ је након успеха на Фестивалу ауторског филма и премијерног приказивања на фестивалу у Сао Паолу свој биоскопски живот у Србији отпочео прошле недеље у новосадском биоскопу „Арена Синеплекс“.
e
Фото: Александар Живаљевић  

Филм разматра питање трансформације љубавних односа током времена и разлоге због којих се везе распадају. „Асиметрија“ приказује љубавне приче три пара: дечака и девојчице, младића и девојке и на крају мужа и жене након 20 година брака. Како радња одмиче, приче се преплићу и издваја се шира слика само једног љубавног односа - једног пара у три кључне фазе њихових живота. У филму између осталих играју млади глумци Мира Јањетовић и Младен Совиљ, са којима смо разговарали на новосадској премијери филма. По речима Младена Совиља, „Асиметрија” не мора да нуди конкретне одговоре, јер глумац сматра да овај филм може да утиче на индивидуу тако да она пожели да своје сумње преокрене у конструктивном смислу.

– Теме којима се бави су свима познате, а верујем да смо им из друге перспективе пришли. У односу на друга искуства, ово је било поприлично конструктивно и значајно за мене, јер смо га стварали у интимним околностима. Мира и ја смо имали пробе само са редитељком и самим тим су у почетку биле веће шансе да се створи нешто што је истинитије. Ово је филм који се, како волим да кажем, бави темом која је свима нама ужасно блиска, а опет несхватљива и апстрактна. То је очување било ког односа. Да ли је то љубавни, пријатељски, породични или неки други, није ни битно, јер то је нешто што захтева константно бављење оном особом која је преко пута тебе, тако да тој теми треба приступити обазриво. Мислим да овај филм може бити читанка о томе како да ми постанемо условно речено бољи људи – рекао је Младен Совиљ на почетку разговора за „Дневников“ ТВ магазин.

Шта је асиметрија у свим тим односима?

– Бићу искрен, то и мене занима (смех). Наравно да на неки начин покушавам то да тумачим, а опет, из неког радозналог мазохизма сам оставио себи то недефинисано.

Шта мислите како ће српска публика, након лепих коментара које сте добили у Сао Паолу, реаговати на овај филм?

Мира: Не бих да судим нашој публици, али мислим да је шаренолика и можда више оријентисана према комерцијалним филмовима. Мислим да је важно да се свака индивидуа емотивно отвори ка филму и можда да се не оптерећује информацијама, већ прати своју личну интуицију и размишља о себи и бави се собом. Сматрам да ће се филм допасти људима који су емотивно отворени. Можда сам ја и највећи филм овог филма, али те дубоке емоције су за мене биле јако важне и током самог стварања, а тек напослетку када сам погледала филм, видела сам да је и слика испратила све то што сам ја замишљала.

Имали сте прилику да радите са режисерком којој је ово дебитански филм, да ли је приступ раду због тога био другачији него када радите са искусним?

Младен: Да, наравно. Имао сам ту срећу да сам неколико пута радио са редитељкама њихове дебитантске филмове и на то сам изнимно поносан. Јасно вам је да то може да донесе само лепоту. Потрошиш механизме које ствараш да би се било чиме бавио па кренеш да подразумеваш неке ствари, због тога старији редитељи често несвесно слажу себе саме, као у осталом и сви ми. Нема ништа лепше од оног што је прво. Не постоји искренија и лепша ствар од тога и постави се терен на којем може поштеније да се ради. Самим тим где год да одемо резултат више није важан, већ процес.

Миро, будући да је ово ваш први филм у којем вас публика гледа, какве су емоције све уткане у ову прву филмску улогу?

Мира: Јако сам била уплашена, а редитељка ми је рекла да је мој први снимајући дан протекао врло добро и изненађујуће за целу екипу. Било ми је чудно да учествујем у пројекту где је иза камера 40 људи који се баве и расветом, костимом, сетом, сценографијом… за мене је то била читава гунгула, али како је време одмицало ја сам се све боље и боље сналазила и заправо налетела на неке проблеме који су били у суштини најпростија ствар. Због редитељке и Младена сам осетила неки полет и снагу да урадим што боље могу овај филм.

А какво вас је стање дочекало? Како је бити млади глумац у Србији тренутно, који тек улази у свет своје професије?  

Мира: У неку руку јесте тешко, али не волим патетику и песимизам, тако да верујем да смо ми сада у бољој ситуацији, него што је била претходних година. Мислим да се снима доста различитих пројеката и да је битно да млад глумац буде искрен према себи и да каже на шта је спреман, а на шта није. И да ли је у стању да побија оно на шта није спреман, да се ухвати у коштац са тим или да просто зна за шта је он, па у односу на то да реагује. Код нас се можда неке ствари штанцују што се мени не свиђа. Млади глумци, али и они свеже дипломирани који нису баш имали много прилике да раде, налећу на ситуације у којима се кадрови купују одмах, а да они сами нису свесни где су дошли и шта их је снашло. Често им се не даје прилика и довољно пажње да се осећају сигурно и да заиста опробају свој глумачки дар. Да схвате где је камера, шта су они урадили и да кажу да сматрају да многу боље. Не кажем да је то увек. Ипак свако може да нађе свој простор. Нико неће теби покуцати на врата и тражити баш тебе, већ треба сам да радиш и доприносиш ономе што ће да ти се деси. Не мислим да је све црно, већ да Србија може да понуди много добрих филмова. Надам се да ће сви млади глумци бити отворени ка редитељима који заиста праве своје приче.

Младене, када сте се поклањали публици у биоскопској сали рекли сте да је музика испричала овај филм. Шта мислите колико је она допринела самом утиску?  

Младен: Овај филм сам више доживео као песму, а не као филм. „Асиметрија“ нема неку структуралну драматуршку залеђину да има увод, разраду, крај… Мислим да овај филм, ако му дозволиш да ти приступи, осетиш на кожи. У супротном, нећеш учествовати у њему. Филм је доста апстрактан и не умем да га објасним.

Појачање у серији "Јужни ветар"

Младене, вас ће телевизијска публика гледати у другом делу серије „Јужни ветар”. Каква је ваша улога?

Младен: Велики сам фан своје улоге (смех). Да не звучим претенциозно, још од кастинга ми је толико било изазовна. У другом делу играм једног ужасно симпатичног оштећеног лика којег околности наводе да мења свој карактер. Занимљиво је бавити се тим развојем карактера, а полазна тачка је нешто што ми је било инспиративно, а пре свега та екипа која је реализовала „Јужни ветар“. Они су се већ показали на филму, знао сам у какав универзум улазим, па сам био довољно инспирисан да им се придружим и будем појачање.  

Владимир Бијелић

 

 

EUR/RSD 117.5912
Најновије вести