Старење или страх од смрти

„Страх од умирања“, нови роман чувене америчке књижевнице Ерике Џонг је оригинална, суптилна и духовита прича о стварном животу и свим његовим лепим и ружним тренуцима. Четири деценије раније,

 Ерика Џонг је романом „Страх од летења“ изазвала револуцију у начину на који посматрамо љубав, брак и мушко-женске односе. Њови роман, препун бритког хумора, једноставних мудрости и препознатљиве искрености, потреса књижевну позорницу готово истом снагом…

Ванеса Вондерман, јунакиња романа „Страх од умирања“, оставила је за собом безбрижне младалачке године и гламурозну глумачку каријеру. Сада брине о родитељима који су остарили, прати трудну кћерку на лекарске прегледе и седи уз болесничку постељу петнаест година старијег супруга. Не делује да свакодневица у будућности носи превише узбуђења, све док се Ванеса сама не потруди да је зачини: њена најбоља другарица можда је открила пут до новог извора младости... Роман „Страх од умирања“ објавила је издавачка кућа „Вулкан“ у преводу Браниславе Маодуш.

- Било ми је потребно скоро десет година да напишем „Страх од умирања“. У то време мој муж је имао анеуризму и потом је уследило раздобље његовог опоравка, мој отац је умро, моја је мајка умрла, мој пас је умро, а моја кћерка је добила троје деце. Био је то период учења, раста, разумевања и прихватања, иако је то био лични изазов: мислим да је та борба прошла и кроз роман.

Да ли сте планирали да „Страх од умирања“ буде наставак „Страха од летења“  и да главна јунакиња опет буде Исадора Винг? 

- Исадора Винг игра улогу Цврчка Цврче протагонисткиње романа, Ванесе Вондерман. То није наставак „Страха од летења“. Мислила сам да би ми читаоци били захвални за још један трачак Исадоре. „Страх од летења“ је сада стар скоро 43 година и забавно је показати Исадору као духовит, али мудрији пандан ње млађе. У овом роману она зна шта ради и шта не жели.

Старење и умирање су део природног процеса. И Гилгамеш је покушао да пронађе лек од смрти. Како најбезболније преживети ове појаве?  

- Оно што сам покушала да истакнем у „Страху од умирања“ је да иако ћемо сви умрети једног дана, старење не мора да буде синоним за смрт. Када се ослободимо и дозволимо себи да живимо у сваком тренутку то је пун потенцијал, уместо бриге о свим замкама старости – када схватимо да то неће увек бити ту – тада ћемо  преживети тај феномен и ту мудрост игра своју улогу. Живот је прекратак да би се задржавали на борама или табу темама. Урадите оно што можете, тако да не морате жалити због пропуштених прилика.

„Страх од умирања“ је понајвише књига за жене и о женама. Али, шта из ове књиге могу научити мушкарци?

- Имала сам бројне одговоре и од мушкараца и од жена који се односе на „Страх од умирања“. Већина људи се може повезати са старењем и умирањем родитеља, бригом о супружнику или вољеној особи која је у болници, губитком љубимца, тражењем сексуалног задовољства и прихватањем нове генерације са бебама. Не мислим да је род специфичан.

Мислим да је једина ствар која се може разликовати међу половима у вези са старењем та да друштво изгледа отежава женама да старе. Погледајте индустрију забаве и видећете како постоји мало могућности за старије жене у односу на старије мушкарце. Седокоси људи попут Џорџа Клунија и даље красе насловнице магазина и изгледају секси - зашто не виђамо да се седокосим женама пружа исти ниво прихватања? Изгледа да су за друштво старије жене непожељне, осим ако су у улози бака – да праве колаче и носе широке кућне хаљине. Надам се да се то мења. Бака и даље може бити и осећати се секси.

Шта је феминизам донео вашој генерацији а шта данашњим женама?  

- Потпуно је апсурдно да би пола људске расе требало бити у немогућности да у потпуности учествује у нашем друштву. Морамо то променити и тек смо на почетку.

„Страх од летења“ вам је донео планетарну популарност. Како сте ви то лично доживели? Је ли то добро за једног писца и то на почетку каријере?  

- То је истовремено и благослов и проклетство. Она подиже очекивања врло високо за наредну књиге коју пишете, али такође вам даје читалачку публику. 

Вујица Огњеновић
Фото: Mary Ann Halpin

Феномен „Летења“

Књижевну каријеру Ерика Џонг (рођена Ман, Џонг је презиме њеног трећег мужа са којим има кћерку Моли Џонг Фаст, такође познату списатељицу) започела је као песникиња, објавивши почетком седамдесетих две збирке поезије, „Воће и поврће“ и „Пола живота“. Следи роман првенац „Страх од летења“. Прогнозе уредника овог романа Арона Ашера, који је уједно био уредник Солу Белоуу, Филипу Роту и Артуру Милеру, нису биле претерано оптимистичне. Очекивао је да ће се „Страх од летења“ продати у око 3.000 примерака. 

Уместо тога, роман о младој песникињи која путује у Беч са мужем и покушава да живи изван својих фантазија, постао је хит и културни феномен. Џон Апдајк га је поредио са “Ловцем у житу”, а Хенри Милер га је похвалио као револуционарно књижевно достигнуће. Књига је преведена на 40 језика и стекла култни статус у другом таласу феминисткиња.

 

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести