Редитељ Золтан Пушкаш о „Tри сестре”у  позоришту „Деже Костолањи” у Суботици

„Морамо живети... Морамо живети... И живећемо. Преживећемо дуги низ дана и вечери, стрпљиво ћемо подносити искушења са којима ће нас судбина задесити. Када наш час откуца, умрећемо у миру, а после гроба, бог ће се сажалити над нама и тамо ћемо доживети предиван, светао живот, радоваћемо се, са дирнутим осмехом ћемо се осврнути на своју тренутну несрећу и одморићемо. Чућемо анђеле и гледати небо пуно дијаманата, видећемо да је сво земаљско зло, сва наша патња уроњена у милост која испуњава цео свет, а наши животи биће тихи, смерни и слатки попут миловања. Доћи ће време, када ћемо сви сазнати чему све ово, чему сва ова патња, то више неће бити тајна... али до тада, морамо живети...”
1
Фото: E. Molnar

Ово је одломак из представе „Три сестре“ А. П. Чехова, у режији Золтана Пушкаша, која је премијерно, у Позоришту „Деже Костолањи“ у Суботици, изведена пред крај прошле године, а данас има прву репризу. Оно што прво упада у очи у вези с овом представом је то да чувене Чеховљеве три сестре – Олгу, Машу и Ирину – играју Габор Месарош, Борис Кучов и Давид Бубош.

- У представи, исто као и у драмама Чехова, преовладава немоћ. Проблеми тога времена па и данашњице јесу чежња за бољим, то јест потрага за срећом. Само прошлост постоји, без будућности и без садашњости, исто као и сада. Немоћни смо. Са једне стране то можемо захвалити нашем друштву, а опет бојимо се да искорачимо из наше комфорне зоне – објашњава основну идеју представе редитељ Золтан Пушкаш, одговарајући и на „зачуђујуће“ питање поделе. - На све ово се додаје да су наша три актера због припадања сексуалној мањини налазе у заостатку, јер припадају једном ужем кругу трансродних особа. Они су трансродна мањина у мањинском свету особа које привлачи исти пол. Не преостаје им ништа друго сем да кукају и траже лепшу будућност. Морам признати, да у овој ситуацији и ја осећам немоћ, никад нисам волео људе негативног набоја, али осећам се беспомоћним да се дан за даном морам борити за све у животу, и да више не чиним ништа да бих изронио из ове немоћи, из овога стања беспомоћности. Уморио сам се. Исцрпљен сам.

О класику драмске књижевности Пушкаш каже да се ради о „драми без драме“. О ликовима који живе на вегетативном нивоу, без конфликта. Иако су могућности дате да дође и до трагедије, Чехов их дефинише као комедије.

- У његовим драмама, захваљујући неспособности да крену у акцију, има пуно трагикомичних ликова, чији су живот и борба

више мучење него чин. Напетост понекад ствара лирским средствима. Жеље и снови ликова су у супротности са њиховом животном ситуацијом, која с у току

драме постепено претвара у безнадежну ситуацију. Тако ствара могућност да ликови схвате своје грешке и безизлазност, а то не доводи до катарзичног завршетка – наводи редитељ.

У представи „Три сестре“ у Позоришту „Деже Костолањи“ у Суботици, редитељ Золтан Пушкаш осмислио је и сценографију и костим. Драматургију је радила Корнелија Голи, а композитори су Ервин Ереш и Давид Клем.

И. Бурић

EUR/RSD 117.5794
Најновије вести