Премијера балета „Враголанка“ у суботу у СНП-у

Нова балетска представа “Враголанка”, рађена на музику Луја Јозефа Фердинанда Херолда, и у оркестрацији и аранжману музике Џона Ланчберија, премијерно ће бити изведена у суботу у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта.
е
Фото: Д. Рамадановић

Кореограф и редитељ ове представе је Калин Ханциу, гост из Румуније, који већ другу сезону, као балетски педагог, сарађује са Балетом СНП-а, а диригент је Александар Којић.

Балет “Враголанка” је један од најстаријих у балетској литератури, који је доживео прегршт трансформација, и за сваког кореографа је велики изазов, подсетио је јуче на конференцији за новинаре директор Балета СНП - а Тони Ранђеловић, додајући да томе доприноси садржајан либрето Жана Добервала, у основи којег је љубав, као вечна прича која увек осваја. Кореографија ове представе је изузетно сложена и тешка, напоменуо је Тони Ранђеловић, али је истакао маштовитост и велику балетску писменост Калина Ханциуа, који су веома потребни да би било који кореограф приступио овом делу. По његовим речима, ансамбл и солисти Балета СНП -а су одговорили на овај изазов и урадили свој део посла на завидном нивоу.  

У балету “Враголанка” богата поседница, удовица Симон (коју традиционално тумачи мушки балетски играч), покушава да спречи љубав између своје лепе кћерке Лизе и сиромашног младића Колена. Иако су узалудни њени напори да Лизу уда за сина богатог газде, на крају тријумфује љубав младих, без обзира на различитост њиховог порекла.

– Прва важна ствар је да је улога мадам Симон одрађена на високом нивоу. То није пантомимска улога, него омогућује играчу да заиста игра балет, користећи технику, играјући у дуетима, и све остало што омогућује ова улога. Такође, Колен и Лиза су веома млади, и, као што се и догађа после сваке револуције, и они се мењају након ње, и добијају прилику да сами одлуче у којем смеру ће ићи њихов живот, односно први пут стичу право избора -  навео је кореограф Калин Ханциу о овом балету који се догађа у праскозорје Француске револуције.

Мадам Симон, Томас и Ален ће, по речима Ханциуа, у овој представи бити различити карактери. На крају овог балета Ханциу је унео измену, јер је, како је објаснио, одлучио да се строга мадам Симон ипак може променити, и приклонити љубави и слободи коју траже млади, и дозволити својој ћерки да се уда за оног кога воли. Истовремено је Ханциу допустио и да сама мадам Симон постане супруга богатог трговца Томаса.

У улогама су: Ана Ђурић (Лиза), Самјуел Бишоп (Мајка Симона), Милан Иван (Колен), Давид Груосо (Томас), Игор Таубер (Ален), Катарина Кљајић (Фани Елслер), Александар Бечварди и многи други чланови балета СНП -а.

– Сама реч враголанка значи враг, љупка је, слатка, а опет, с друге стране, прзница је, дрска је, на крају крајева и заљубљена, и “гура” своју љубав, не да на себе. Технички је улога презахтевна –- рекла је, говорећи о својој улози Ана Ђурић. – Калин Ханциу је кореограф код кога нисмо имали баш нешто простора за договоре, тако да смо били у ситуацији да смо морали да се боримо са корацима који су нам постављени.

Она је додала да су играчи имали тежак задатак, и да је било преостало мало времена да се увежбају технички захтевни кораци, што је увек изазов за играче. Но, ипак је позвала публику да свакако погледа ову представу која је глумачки јако занимљива, духовита, додајући да у њој заиста може да се ужива.

За Самјуела Бишопа је свака улога изазов, наравно и ова, која мушком играчу даје могућност да игра женски лик. Најпре је морао, како каже, да се навикне да носи сукњу и штикле, али је управо то помогло да изгради тај лик. Милан Иван је поменуо да први пут игра главну солистичку улогу, и такође указао да улога Колена није била толико глумачки тешка, већ технички веома захтевна.  За Давида Груоса је изазов био да оствари комичност лика који тумачи у свакој сцени, као и Игору Тауберу, који такође тумачи комични ик.        

Говорећи о музици овог балета и оркестрацијама Yона Ланчберија, маестро Александар Којић је подсетио на његово велико искуство и познавање и оперске и балетске музике, што је допринело музичкој консолидацији овог дела које је имало многе верзије. Он је додао да ова музика зрачи позитивном енергијом, полетна је, али и препуна оштрих контраста, градација, веома брзих нарастања оркестарског звука, и виртуозно компонована.       

Сценограф је Саша Сенковић, костимограф је Мирјана Стојановић Маурич, а дизајнер светла је Марко Радановић.  

      Н. Пејчић

EUR/RSD 117.5574
Најновије вести