Белгијске представе на отварању и затварању 53. Битефа

БРИСЕЛ: Представа "Орест у Мосулу" у продукцији НТ Гента, рађена по Есхиловој "Орестији", у поставци једног од политички и уметнички најрадикалнијих и најзначајнијих светских редитеља Мила Рауа отвориће 18. септембра 53. Битеф фестивал који ће 25. септембра затворити комад „Позвани“ кореографа Сепе Бајенса, у продукцији чувене компаније „Ултима вез“ из Брисела.
medenica, tanjug video
Фото: Иван Меденица, фото: Танјуг (Видео)

Уметнички директор Битеф фестивала Иван Меденица је на конференцији за новинаре у Фламанском уметничком институту у Бриселу рекао да је тематска линија 53. Битефа „свеопшти распад, ентропија заједнице/друштва у савременом свету, те испитивање могућности њене обнове“, због чега су и одабране две поменуте представекојесу носеће и за тематску/друштвену и за уметничку линију концепта.

Главни програм Битефа описује лук од представа које тематизују распад превасходно политичке заједнице, али, и породице и љубавних/партнерских односа, до оних које покушавају да понуде алтернативу. Та се алтернатива своди на обнову хуманистичких вредности на којима се модерна заједница заснивала од периода просветитељства до наших дана: слободу, једнакост, солидарност, колективни рад и залагање, поверење, објаснио је Меденица.

У првом делу програма доминираће представе које тематизују потпуни распад савремене политичке заједнице и хуманистичких идеала и носећа представа овог дела јесте „Орест у Мосулу“.

Меденица је истакао да је „Орестија“ формативна драмска прича наше, западне цивилизације и подсетио да Есхил слави прелазак из родовског друштва заснованог на крвној освети, које уништава целе породице, градове и државе у правни и праведни, демократски поредак.

Рау, према његовим речима, поставља „Орестију“ у град Мосул у Ираку, разорен терором Исламске државе и америчким нападима.

Он комбинује филмски материјал из овог града и живу сценску радњу која обнавља снимљене призоре, прожима причу о разарању Троје и владарског дома Аргоса с разарањем Мосула у коме се налази Нинива, много старија цивилизација од наше/грчке, спаја белгијске и ирачке глумце, фикцију и документ... За разлику од Есхила, Рау не нуди измирење и успостављање демократије и правде, већ јасно указује да су глобална разарања, насиље једних које рађа насиље других, неправда, урушавање демократије... свеопште обележја данашњег света, истакао је Меденица.

Рау и драматург Штефан Блеске у видео поруци изразили су задовољство због доласка на Битеф и рекли да својом представом постављају питање да ли је демократија могућа данас, на које, како су приметили, можда не постоји одговор.
Уметничка линија која је, поред тематске, увек носећа осовина главног програма, на 53. Битефу биће тзв. „имерзивно позориште“ у коме се брише разлика између сцене и гледалишта, извођача и гледалаца, у коме публика учествује, урањајући у (фикционални) свет сцене.

Меденица је рекао да желе да испитају да ли сама форма имерзивног театра, то што извођачи и гледаоци граде заједничке просторне, телесне и енергетске односе и ситуације, може да буде алтернатива друштву/заједници базираној на себичности, несолидарности, насиљу, где се имерзивни театар јавља као лабораторија другачијих, хуманијих односа, заснованих на узајамној пажњи, поверењу, солидарности, сарадњи.

Циљ нам је да, после приказа свеопштег разарања савремене заједнице/друштва развијемо и неку оптимистичку перспективу, нагласио је Меденица. 

У овом делу програма носећа представа биће „Позвани“ кореографа Сепе Бајенса, у којој се, напомиње Меденица, скоро до краја не зна ко су све извођачи, јер су, различитих година, пола, порекла, обучени приватно, помешани са гледаоцима у заједничком, празном простору.

Меденица је истакао да је политички аспект представе „Позвани“” врло важан, та чињеница да се људи из публике позивају да узму учешће, да делују, истражују начине како се може користити позориште за градњу хуманијег друштва, због чега Бајенсово дело види као симбол наде.

Бајенс је рекао да воли да повезује различите људе, старе, младе, особе са инвалидитетом, који заједно представљају огледало друштва, а у представи учествује 15 људи од 12 до 95 година.

Кренули смо од питања како да савремена игра буде језик заједнице коју чине извођачи и публика, како да креирамо кореографију заједно и да сви поделимо исти простор, како да уништимо границу између извођача на сцени и публике, објаснио је Бајенс.

Представа је сваки пут, каже, другачија без обзира на постојећу структуру, јер зависи од публике, коју позивају на сцену, препуштајући им одлуку да позив одбију или прихвате, па на сцени у једном тренутку буде и 150 људи.

Важно ми је како театар вратити људима. Позориште је за људе и зашто да га не вратимо људима? Најбоља представа ми је када је публика огледало света, истакао је Бајенс.

Најзаступљенија и највидљивија национална позоришна продукција на 53. Битефу биће управо белгијска чиме се наставља традиција успостављена последњих година да баш из ове земље долазе представе које на Битефу бивају међу најзапаженијима.

Меденица је подсетио на гостовање представа „Планина Олимп“ Јана Фабра 2017. и „Реквијем за Л.“ Алана Платела 2018. и истакао да је ове године могло да их буде и више и да се цело издање фестивала претвори у смотру белгијског театра.

Током пет деценија Битеф фестивала од укупно 711 представа 18 је било из Белгије.

Данашњој конференцији за новинаре присуствовали су амбасадорка Србије у Белгији Марина Јовићевић и представници Европске асоцијације фестивала и Међународне мреже за савремене извођачке уметности са којима је Меденица разговарао о будућој сарадњи.

EUR/RSD 117.6300
Најновије вести