Почела са радом Балканска академија уметности

БЕОГРАД: Балканска академија уметности, формално основана крајем октобра прошле године у Букурешту под називом "Ацадемиа Балканица Еуропеана", почела је са радом, а међу оснивачима су писац Владислав Бајац, композитор и академик Исидора Жебељан и редитељ Слободан Шијан.
1
Фото: Tanjug

Академија је покренута под слоганом "Балкан је срце Европе" (Никола Бувије), а реч је о културној институцији која, како из ње поручују, третира Балкан као саставни део заједничке европске цивилизације. 

Јавила се из потребе да мање земље, прецизније земље југоисточне Европе, преузму иницијативу за културолошко буђење Европе, истиче се у саопштењу Владислава Бајца.

Академија ће у свом чланству имати ограничен број од 35 уметника из Румуније, Грчке, Бугарске, Турске, Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и са Косова.

Први састанак Оснивачког комитета, одржан је у Скопљу у фебруару 2017. године на симпозијуму "Хамлет и Европа - бити или не бити" на којем је присуствовало 15 међународно познатих уметника са Балкана. 

Међу њима је био и српски књижевник Владислав Бајац, који је по позиву предложио још два члана Академије из Србије. 

Подршку оснивању Академије пружила је и Европска академија наука, уметности и књижевности, уз присуство њеног председника Жана Патрика Конрада. 

После објављене скопске Декларације о оснивању, крајем године на састанку комитета у Букурешту за председника Балканске академије изабран је Јон Карамитру, позоришни редитељ и глумац, директор Националног позоришта у Букурешту и бивши министар културе Румуније. 

Генерални секретар постао је Јордан Плевнеш, драмски писац и ректор Универзитета за аудио-визуелне уметности Скопље-Париз.

До сада, за редовне чланове изабрани су: из Румуније песникиња Ана Бландијана, позоришни критичар, теоретичар и професор Жорж Бани и драмски, прозни писац и песник Матеј Вишњек, из Турске писац Недим Гурсел, визуелни уметник Бедри Бајкам, Гил Ирепоглу, проф. Академије примењених уметности, из Албаније писац Башким Шеху, режисер и сценариста Кујтим Чашку, композитор, етномузиколог и професор Васил Толе.

Из Босне и Херцеговине примљен је писац и режисер Градимир Гојер, негдашњи министар културе кантона Сарајево, редитељка Јасмила Жбаник и визуелна уметница и декан Академије ликовних уметности у Сарајеву Марина Финци, из Бугарске писци Алек Попов и Христо Бојчев, визуелна уметница Делија Чаушева, редитељка Елена Панајотова, а из Србије Бајац, Шијан и Жебељан. 

Међу осталим редовним члановима налазе се и црногорски режисер и професор Бранислав Мићуновић, амбасадор и бивши министар културе Црне Горе, косовска глумица и амбасадорка Добре воље УН Арта Доброши, фотограф и директор ДокуФеста са Косова Ветон Нурколари, грчки писац и публициста Анастасис Вистонитис, бивши потпредседник Европске федерације писаца, потом књижевник Јоргос Куљарас, као и македонски аутори и универзитетски професори Александар Прокопиев и Елизабета Шелева.

Оснивачки комитет предложио је за почасне чланове турског писца Орхана Памука, грчког композитора Вангелиса и концептуалну уметницу српског порекла Марину Абрамовић.

EUR/RSD 117.5156
Најновије вести