Вукосављевић: Бринемо о културном наслеђу, али можемо и боље

БЕОГРАД: Србија води рачуна о свом културном наслеђу, али има простора да се  побољша  његова заштита, јер је  то “кичма културно-историјског постојања било ког друштва на историјској сцени”, каже министар културе и информисања Владан Вукосављевић. 
manastir, Darko Dozet
Фото: Дарко Дозет

Недавни пожар у Богородичиној цркви (Нотр Дам) у Паризу, Вукосављевић је упоредио са пожаром у манастиру Хиландар када је 70 посто нејвеће српске светиње изгорело.

Културно наслеђе може бити угрожено зубом времена, несрећама као што је пожар у Нотр Даму и Хиландару или услед терористичких аката, агресије или чина вандализма као што је био случај у погрому на Косову и Метохији у неколико наврата последње две деценије када су гореле српске цркве, рекао је министар.

Мотиви и узроци су, примећује министар, разлицити, али последице исте - девастација, уништење или тешко оштећење културног наслеђа.

Свака држава мора да улаже максималне напоре у обезбеђење свог културног наслеђа и ситуација код нас је релативно солидна, мада многе ствари морају да се раде брже, боље и експедитивније. Последњих 20 година, а нарочито последњих неколико година чине се изузетни напори у обнови и реконструкцији споменика културе и на заштити разних слојева културног наслеђа - од неолитског преко римског до српског средњовековног, казао је министар.

Он је приметио велике напоре локалних завода за заштиту споменика културе и Републичког забвода за заштиту споменика културе.

Наши стручњаци раде заиста завидан посао. Наравно тај рад понекад треба да буде квалитетнији и њихови напори усредсређенији и ефикаснији. Понекад губимо доста времена док се струка усагласи, те тако постоје недоумице око неких важних споменика културе као што су Царичин град, Ђурђеви ступови, Жича, рекао је Вукосављевић.

Када је у питању Косово и Метохија, Вукосављевић истиче да се тамо налази језгро српске културно-историјске баштине, споменици који су претрајали 800 година у различитим, често немогућим, условима и околностима. 

Данас, када су ти услови бољи, имамо додатну обавезу да се о тим споменицима старамо. Држава Србија без обзира на различите друштвене и политичке околности, не сме да дозволи да културна баштина на Косову и Метохији буде темељније угрожена, наглашава Вукосављевић.

Министар подсећа да се на Косову и Метохији налази око 1.200 цркава, манастира, црквишта и других локалитета који се сматрају клултурном баштином српског народа и да је после погрома ситуација била доста трагична.

Доста тога је обновљено, нешто уз помоћ међународне заједнице, али више напорима Србије, али је доста тога остало да се уради", рекао је Вукосваљевићи додао да су споменици културе под заштитом Унеска у нешто бољем стању. 

Сваки припадник друштва, наглашава Вукосављевић, “мора вазда да има пуну и снажну свест о томе да нема тих напора и средстава који су довољни да се укаже адекватна брига за споменике на КиМ”, закључио је Вукосављевић.

Отказивање филма у Бујановцу забрињавајуће

Министар културе и информисања изјавио је да је отказивање пројекције филма „Балканска међа“ у Дому културе у Бујановцу забрињавајуће и да забрана и цензура нису прихватљив модел културне политике, било да је реч о локалној самоуправи или републици.

Још увек немам поуздане информације будући да су и председник општине и директор Дома културе у Бујановцу на годишњем одмору тако да постоји само претпоставка да је реч о политиканству коме нема места у култури, рекао је Вукосављевић.

Руско-српски филм „Балканска међа“ је, како је истакао, по свим оценама квалитетан филмски пројекат и третира врло деликатну историјску ситуацију непосредно после НАТО агресије и забрана и цензура нису прихватљив модел културне политике, било да је реч о локалној самоуправи или републици.

Очекујемо да локална самоуправа повуче разумнији потез и с оптимизмом гледам на расплет ове ситуације, али у овом тренутку та вест и тај наговештај нису добри без обзира на оправдања која стижу. Нису у складу са културном политиком и за сада то третирамо као инцидент, који је свакако забрињавајућ, рекао је министар.

Он је подсетио и на писања британских медија који су „Балканску међу“ прогласили пропагандним филмом који на искривљен начин приказује историјске чињенице.

То није тачно, а занимљиво да такве инкриминације долазе из земље чији су практично сви ратни филмови пропагандни, и не само ратни филмови. Енглези су на врло вешт начин измислили романтизовану причу о свом тајном агенду који иде по свету и убија људе и изводи разне друге керефеке и од тога направили митологију у функцији ширења меке моћи и пропаганде, рекао је Вукосављевић.

Министар је нагласио да су „Енглези заједно с Холивудом последњи који треба да било коме спочитавају било какве пропагандне намере, јер њихови ратни филмови, уз пар часних изузетака, нису ништа друго до најобичнија политичка пропаганда“.

Вукосављевић сматра да српска кинематографија треба да снима филмове о необрађеним и недовољно обрађеним темама као што су геноцид над српским народом у такозваној Независној држави Хрватској.

Несицрпан је број тема и могућности, а исто то важи и за НАТО агресију, рекао је Вукосављевић.

“Балканска међа“ приказује тајну операцију групе руских специјалаца која из Москве добија наредење да пре НАТО трупа заузме аеродроме Слатина у Приштини.

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести