Спомен-збирка Павла Бељанског: Нова публикација посвећена Коњовићу

НОВИ САД: Спомен-збирка Павла Бељанског управо је објавила публикацију “Cahier d’ art de Milan Konyovirtch” с текстовима из циклуса предавања одржаних као део пратећих програма изложбе “Милан Коњовић из новосадских колекција” која до 30. децембра траје у овој новосадској галерији у поводу 120 година од рођења великог уметника.
milan konjovic
Фото: Dnevnik (Branko Lučić)

На овој поставци је 47 Коњовићевих дела која се чувају у јавним збиркама Новог Сада, употпуњена и радовима из Галерије „Милан Коњовић“ из Сомбора, чиме је обухваћен његов уметнички развој од раних остварења из 1913, до византијске фазе у деветој деценији 20. века.

Ауторка изложбе мр Милана Квас, в. д. управника Спомен-збирке Павла Бељанског у уводном тексту ове публикације указује да њен назив упућује на часопис “Cahier d’ art” основан у Паризу 1926. и издавачку кућу која је објављивала монографије о уметницима који су живели у Француској у првој половини 20. века. О Коњовићу су између два светска рата писали значајни актери фрацуске културе, а један је од ретких представника националне уметности који је у том периоду у Паризу приредио 14 изложби од којих су три самосталне одржане у престижним галеријама Бинг, Ван Лер и Мурадиан-Валатон. Боравак у француској престоници од 1924. до 1932. по речима Милане Квас помогао је Коњовићу да у “вреви” најактуелнијих уметничких тенденција пронађе и даље развија сопствени стваралачки израз.

Публикација доноси текст Небојше Васића о Галерији “Милан Коњовић” отвореној у Сомбору 1966. која је настала захваљујући поклону великог уметника свом родном граду. Мр Сузана Вуксановић представила је шест Коњовићевих слика из колекције Музеја савремене уметности Војводине смештају њиховог аутора уз припаднике кључних појава које су обележиле сликарство овог периода, почев од асоцијативне апстракције, преко енформела до нове фигурације и постмодерне. Марта Ђармати представила је Коњовићева дела у колекцији Павла Бељанског с којим је био дугогодишњи пријатељ, као и њихову преписку која се чува у Спомен-збирци. Гордана Крстић Фај говорила је о париским годинама Милана Коњовића које су знатно обележиле његов живот и стваралаштво. Париз је, по њеним речима ослободио уметников темперамент, његову страст, при грађењу слике се наметнула боја, намаз је постао пастуозан, а ослобођени потез разигран. Најбогатију збирку Коњовићевих дела у Галерији Матице српске представили су др Тијана Палковљевић Бугарски и мр Данило Вуксановић, а бавили су се и другим аспектима дела овог “војвођанског Антеја”, како га је назвао Павле Васић, који је у дионизијском заносу пружио свету заводљиву слику свог сликарског напона.

До краја године Коњовићево дело биће осветљено кроз још три предавања. Недавно преминула историчарка уметности Горанка Вукадановић бавила се његовим таписеријским стваралаштвом, а о том сегменту ће вечерас у 19 часова говорити Теодора Ж. Јанковић из Атељеа 61. У суботу, 22. децембра у 17 часова је предавање мр Оливере Јанковић о “топлим педесетим” у Коњовићевом сликарству које су биле значајне јер се уметослободио монохромије, социјалних тема као и сваке обавезе према илузији просторне дубине у слици. Драгана Гарић Јовичић ће на последњем предавању 27. децембра у 19 часова говорити о Коњовићевим делима у збирци Музеја Војводине, од 33 рада из ратног и послератног времена већином су цртежи оловком или тушем. По њеним речима, радови из 40- их година одраз су тешког периода у животу овог уметника када је био у немилости критике и тек после ове “сиве” фазе његово сликарство бива интегрисано у главне токове тадашње југословенске уметости.

Н. Попов

EUR/RSD 117.9511
Најновије вести