Ретроспективна изложба слика Љубе Поповића у Галерији САНУ

БЕОГРАД: Ретроспективна изложба слика Љубе Поповића (1934 - 2016), аутора Славице Батос и Николе Кусовца биће отворена сутра, 4. септембра у Галерији Српске академије наука и уметности, најавили су организатори. 
ljuba popovic
Фото: Tanjug

Обједињујући 45 дела, углавном великих формата из свих периода Поповићевог стваралачког опуса, изложба представља комплетан увид у рад великог мајстора. 

Сва дела су позајмљена из музејских и приватних колекција из Србије. 

Једна од ауторки изложбе и супруга преминулог великана нашег и европског сликарства Славица Батос напомиње да се поставка састоји из шест целина урађених по хронолошком принципу, од најновијих ка најстаријима. 

Изузетак чини прва сала, која је једина могла да прими триптих ''У част Џејмса Фрејзера из 1976 - до 1978. године, дугачак 8 метара, а уз коју су изложене још три слике из тог периода'', казала је Батос и напоменула да неки француски колекционари нису желели да ремете свој естетски и емотивни склад у простору и нису желели да позајме Поповићеве слике за изложбу. 

То је неуобичајна пракса, јер смо у Србији наишли на велико разумевање код колекционара који су разумели да је изложба велики уметнички подухват и јако важан догађај за нашу културу, казала је Батос. 

Никола Кусовац каже да слике Љубе Поповића подсећају на тотални фудбал. 

Баш као што је у тоталном фудбалу сваки део терена покривен неком замисли тренера обе екипе, тако и Љуба у тоталном сликарству до детаља осмишљава свако парче платна, казао је Кусовац. 

Први део изложбе чини сегмент под називом "Уводна поставка", који тематизује рад Поповића у седамдесетим годинама прошлог века, када је према мишљењу сликарских зналаца био на врхунцу свог стваралачког потенцијала. 

У другом делу поставке под насловом "Период после 2000" посетиоци изложбе биће у прилици да виде последњи период Поповићевог стварања који карактерише ликовно супростављање светлости и злокобним силама мрака. 

"Деведесете године", као трећи сегмент поставке, доноси слике које Поповић смешта у фантастичан плавичасти пејзаж и еротизам проткан нежношћу и лепотом. 

"Осамдесете године" као засебан део поставке представљају ледено плави тоналитет местимично уобличен у стакласте архитекстонске форме и пејзаже у којима су људске фигуре сићушне или их упште нема. 

Последња два сегмента изложбе чине "Први париски период" и Београдски период". 

У сегменту који говори о уметниковом боравку у Паризу публика ће видети слике из периода у којем је Поповић почињао да стиче реноме у Француској. 

Београдски опус представља радове из периода када је живео на врху једне вишеспратнице. 

На тим сликама доминира људска фигура, често избрисаног лица, непокретна и заробљена у простору испуњеном зебњом.

EUR/RSD 117.4680
Најновије вести