Отварање изложбе колекције грамофонских плоча Павла Бељанског

Нова изложба у Спомен збирци Павла Бељанског „Музички интермецо: колекција грамофонских плоча“ представиће наклоност овог истакнутог дипломате и колекционара осим ликовне и ка музичкој уметности.
spomen zbirka pavla beljanskog, dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Изложбу, чији је аутор Јасмина Јакшић Субић, виши кустос отвориће вечерас у 20 часова Синиша Бокан, декан Академије уметности у Новом Саду. Ова збирка плоча коју су наследници поклонили Спомен збирци после смрти Бељанског 1966. са другим предметима из његовог београдског стана до сада је само сумарно интерпретирана и први пут се приказује у целини сведочећи о укусу колекционара и његовој посвећености музици.

Колекција грамофонских плоча Бељанског обухвата репрезентативна издања класичне музике са 87 наслова плоча од шелака компанија „Колумбија“ (Columbia Records), „Хиз мастерс војс“ (His Master’s Voice), „Пате“ (Pathé), „Полидор“ (Polydor). На више од деведесет снимака, у пар случајева на једној плочи по два, за слушање на брзинама од 78 и 80 обртаја у минути, сачувана су дела чувених композитора из доба барока, бечког класицизма, романтизма и с почетка 20. века, а заступљено је и оперско стваралаштво, од белкантистичке италијанске и француске, до немачке музичке драме и руске националне опере. Реч је о ремек делима Баха, Хендла, Хајдна, Моцарта, Бетовена, те великана 19. века Шопена, Шуберта, Листа, Вагнера, Сметане, Дворжака, као и руских аутора Бородина, Мусоргског, Корсакова, Чајковског, у извођењима симфонијских оркестара попут Ројал Алберт Хола, Краљевске филхармоније из Лондона, Бечке филхармоније, Берлинске опере којима су дириговали Алберт Коутс,Феликс Вајнгертнер, Лео Блех, Лендон Роналд, Артуро Тосканини, Франсоа Рулман и други.

На снимцима су заступљени и тада најбољи извођачи као што су гудачки квартети Капет, Ленер, Виртуозо, Деман, Флонзали, али и појединци попут виолиниста Жака Тибоа, Фрица Крајзлера, Алберта Самонса, пијаниста Сергеја Рахмањинова, Виљема Бакхауса, Вилијама Мурдока, Харолда Бауера, Алфреда Кортоа, виолончелисте Пабла Казалса и многи други. За разлику од визуелне уметности, где је Бељански пажњу усмерио ка националном стваралаштву, колекција плоча припада европском културном подручју, без домаћих аутора. Тако су се, по оцени ауторке изложбе, две велике колекционарске пасије Бељанског, ликовна и музичка уметност, у Спомен збирци слиле кроз националну и европску димензију у полифонију епохе којој је припадао.

По речима Јасмине Јакшић Субић, колекција Бељанског сведочи о различитим аспектима његовог живота и дефинише га као интелектуалца, космополиту са истанчаним укусом, колекционара окренутог ка интимном доживљају врхунских уметничких остварења. Ауторка пројекта указује на колекционарску педатност Бељанског и вођење рачуна о сваком сегменту, тако да су на сачуваним картонима личне дискотеке, исписано руком или куцано на писаћој машни, детаљно наведени аутори, називи дела, извођачи, издавачи и каталошки бројеви плоча.

Захваљујући колекцији и подацима о продавницама у којима их је куповао, може се више сазнати и о кретањима Бељанског не само у светским метрополома него и у Краљевини Југославији. Током дипломатских боравака у иностранству колекционарска страст га је, уз обиласке музеја, галерија и антикварница, водила и ка репрезентативним продавницама плоча. Бељанског су, како наводи Јасмина Јакшић Субић по природи, естетици и статусу интересовали главни токови европске културе између два светска рата који су обухватали управо класичну музику, посете позоришту и коњским тркама, играње бриyа, путовања, луксузне аутомобиле.

Изложбу прати каталог колекције плоча са уводном речи Милане Квас, управнице Спомен збирке и текстовима ауторке пројекта Јасмине Јакшић Субић и музиколога проф. др Ире Проданов и др Милана Милојковића са Академије уметности у Новом Саду. Поставка ће бити отворена до 18. октобра, а пратећи програм ће обухватити ауторска предавања са слушањем музичког избора инспирисаног колекцијом плоча Бељанског, као и концерт студената Академије уметности настао као део пројекта „Уметност, комуникација, медији“ којим ће се обележити и Дан европске баштине.

Шубертијаде у салону Бељанског

Бељански је узбудљиви музички живот светских метропола унео у свој дом организујући соарее. На плочама које су пуштане у салону Бељанског били су снимци интерпретација уживо, које су обезбеђивале искуство равно присутности у сали, наводи Ира Проданов, указујући да је Бељански био свестан да српској интелигенцији репертоар светских оперских сцена или концертних дворана није био лако доступан, па је осмислио свој тип шубертијада, у којима је обезбеђивао онакву атмосферу високе културе каквој су припадала и дела која је сакупљао у области ликовне уметности.

        Н. Попов

EUR/RSD 117.5679
Најновије вести