Обележено 280 година од рођења Доситеја

БЕОГРАД: Задужбина "Доситеј Обрадовић" организовала је данас свечани програм поводом 280 година од рођења великог српског просветитеља и 15 година од оснивања Задужбине која носи његово име као и штампање две брошуре "Београд - стопама Доситеја".
р
Фото: Youtube Printscreen

Управница Задужбине Мирјана Драгаш представила је и туристичку мапу са обележеним местима које је Доситеј посетио, као и план Београда на коме су обележена места где је живео и радио док је боравио у Београду.

Ова манифестација посвећена Доситеју , нагласила је управница Драгаш, организована је у окиру Европских дана културне баштине.

Након што је оперска певачица Тања Андријић отпевала чувену Доситејеву песму "Востани Сербије", која је химна Задужбине, публици која је испунила новоопремљену салу Задужбине се обратио професор емеритус и председник Управног одбора Задужбине Душан Иванић, који је напоменио да је просторије које је Србија уступила Задужбини да буду њен дом пројектовао архитекта који је био у сродству с Доситејем.

Он је укратко објаснио који су циљеви Задужбине и навео неке од најважнијих манифестација које су организовалаи током протеклих 15 година, од обнављања родне куће Доситеја у Чакову, преко објављивања његових сабраних дела до бројних научних скупова посвећених његовом стваралаштву.

Димитрије Обрадовић (црквено име Доситеј) рођен је у Чакову 1739. или 1742. а умро је у Београду, 28. марта 1811). Био је српски просветитељ и реформатор револуционарног периода националног буђења и препорода. Био је оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета. Доситеј је био први попечитељ (министар) просвете у Совјету (влади Србије).

Рођен је у румунском делу Баната тадашње Аустрије. Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовања по целој Европи, где је примио идеје европског просветитељства и рационализма. Понесен таквим идејама радио је на просвећивању свог народа, преводио је разна дела, међу којима су најпознатије Езопове басне, а потом је и сам писао дела, првенствено програмског типа, међу којима је најпознатије "Живот и прикљученија“.

Његови остаци почивају у Београду, на улазу у Саборну цркву, иако је његова изричита жеља била да буде сахрањен поред Хајдучке чесме у београдском Кошутњаку.

Глумица Рада Ђуричин је на данашњој свечаности читала одломке из Доситејевих књига и његов говор приликом отварања Велике школе.

Трио виолина, гитара и виолончело извео је песме и композиције које су биле популарне у Србији почетком 19. века.

EUR/RSD 117.4829
Најновије вести