Неопходно креирање културе, а не само конзумирање

Чињеница која се не може оповргнути јесте да особе од 15 до 30 година чине најређу публику у музејима широм света.
д
Фото: ГМС

Због тога је један од главних изазова за музејске раднике пронаћи одговор на питање како привући ову циљну групу, одбацити њихове устаљене предрасуде и више их мотивисати да се активним и континуираним укључивањем у културне активности.

Да би се установило у којој мери су култура и уметничко изражавање битни младима, на које начине се информишу о културној понуди, колико су њоме задовољни и пита ли их за мишљење иједна од ресорних институција односно организација, спроведено је једногодишње истраживање у оквиру регионалног пројекта „The Melting Pot„, уз подршку програма Еразмус+ и Темпус фондације Србија. Анализом је обухваћено укупно 500 младих из Србије, Хрватске и Северне Македоније, 67 младих из различитих осетљивих група и 38 институција културе, а резултате на домаћем терену предочили су недавно Галерија Матице српске и Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада НАПОР. Одговори су показали да у Србији недостају дугорочни програми за младе, који подразумевају и њихово учешће, а да су притом континуирано финансијски подржани. И када их има, постоје захваљујући индивидуалном ангажовању различитих институција културе и зависе од мотивације и компетенција њихових радника да креирају садржаје по мери младих.

Међу препорукама младих из читавог региона јесте да им се класична уметност приближи на интерактиван начин, рецимо дигитализацијом

Према одговорима анкетираних, најчешћи разлог због ког млади не посећују догађаје у установама културе јесте да не знају за њих, да их нема довољно у месту где живе и да понуда није атрактивна, што се може повезати са податком да чак 93,7 одсто њих тврди како никад није било питано за мишљење о програмима и културним садржајима, нити приликом креирања политика у области културе. Испитаници из поменутих институција сматрају да изостанак младе публике на манифестацијама показује најпре њихову незаинтересованост (71,42%), а у мањој мери проблем виде у високим ценама улазница, те садржајима и темама који им нису привлачни. Како је наведено у закључку, једна од кључних предложених промена јесте веће улагање у промоцију програма и културних садржаја, и то каналима информисања које млади највише користе, а то су пре свега друштвене мреже Инстаграм и Фејсбук, док око десет одсто чине директне посете школама, наставници и универзитетски професори.


Уметност и слобода изражавања

У оквиру регионалног пројекта „The Melting Pot„, креиран је програм “Заиграјмо! Уметност и слобода изражавања”, заснован на методама неформалног образовања, који је током четири месеца тестиран у Галерији МС, познатој по томе да пуне две деценије негује своју публику кроз разноврсне едукативне програме за различите узрасне категорије. У њему је учествовало 20 младих, који су имали прилику да се детаљно упознају са сталном поставком. Из тога је изнедрена друштвена игра „Галеум”, која младима на занимљив и забаван начин приближава уметничка дела из богате колекције Галерије МС, која броји преко 10.000 експоната.


За трећину анкетираних, културни живот представља посете биоскопима, музејима, изложбама и концертима, а за готово 28 одсто је то могућност за активно изражавање креативних идеја. Оно у чему би волели да учествују у будућности јесу радионице за креативно писање, ди-џеинг, ликовно изражавање и плес, те фимски фестивали и концерти домаће алтернативне музике, док их најмање привлаче представе савременог плеса, национални музички фестивали и савремени циркус. Међу препорукама младих из читавог региона јесте да им се класична уметност приближи на интерактиван начин, рецимо дигитализацијом, да се смањи формалност догађаја у установама културе, те да се у сваком кварту организују манифестације на отвореном, а са тим у вези олакшају или укину услови за добијање дозвола како би се одржале.

С. Милачић

EUR/RSD 117.2760
Најновије вести