МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ Изложба експоната са археолошког налазишта Градина

У Музеју Војводине, у Новом Саду (Дунавска 35) у уторак, 31. јула, у 12 сати биће отворена изложба експоната са вишеслојној археолошког налазишта Градина на планини Јелици у близини Чачка.
Lokalitet Gradina Foto: turizamdragacevo.org
Фото: Локалитет Градина Фото: turizamdragacevo.org

Градина данас представља једно од најзначајнијих рановизантијских налазишта (време 6. и почетка 7. века н.е.) у Србији и њеном окружењу. Поред остатака из времена Источног римског царства (рановизантијских), на Градини се у нешто мањој мери дошло и до материјалних трагова из праисторијског и раносредњовековног периода. Културни слој са највећим бројем налаза свакако је рановизантијски, с обзиром да је у том времену на Градини био подигнут утврђен град са до сада откривеним остацима пет цркава, са резиденцијама, кућама за становање, радионицама и складиштима, као и са некрополама.

Фото: Фигурални капител Фото: Народни музеј, Чачак

Изложбу је први пут у мањем обиму, приредио Народни музеј у Чачку 2014. поводом обележавања 30 година археолошких ископавања на локалитету Градина на Јелици, а затим је са готово двоструким бројем експоната, презентована у Галерији САНУ у Београду током пролећа 2017. и у Народном музеју у Краљеву у октобру исте године. Пред публиком у Новом Саду ће се наћи 507 експоната углавном из фонда Народног музеја у Чачку који су груписани хронолошки, тематски и према намени - од оних везаних за историјат истраживања, до налаза праисторијског, римског, рановизантијског и раносредњовековног периода. из различитих области живота некадашњих становника данашње Западне Србије.

Фото: Фибула германског типа Фото: Народни музеј, Чачак

Локалитет Градина се истражује у оквиру научноистраживачког пројекта Филозофског факултета у Београду, под руководством проф. др Михаила Милинковића, који је и аутор ове изложбе. На Градина (846  м) једном од доминантних врхова планине Јелице живот се са прекидима, одвијао у трајању од преко 3 миленијума, од праисторијских епоха до раног средњег века. Проф. др Михаило Милинковић указује да је Градина један од кључева за разумевање процеса који су доминирали на Балкану током рановизантијског периода, у време сеобе народа и раног средњег века, подсећајући на чињеницу да је управо у том периоду, на рушевинама Римског царства, дошло до основног формирања Европе какву данас познајемо.

– Док праисторијске налазе (позни енеолит, средина 3. миленијума с.е. – гвоздено доба  III,  VI-IV  век с.е.) претежно представљају уломци керамичких посуда и обрађени камени артефакти, спектар рановизантијских (6-почетак 7. века н.е.) је неупоредиво шири: могу се навести остаци фортификације (бедеми, капије, куле, контрафори), пет цркава, од којих су неке биле украшене фрескама и каменом пластиком, презентованим на овој изложби, неколико резиденција имућнијих становника, опремљених поред осталог са фигуралним капителима, такође изложеним, радионица за прераду метала, складишта за житарице, стамбених згарда, као и више хиљада покретних налаза – грнчарије, предмета од стакла, алата, оружја, накита, делова одеће, свакодневних употребних предмета, светиљки, личног прибора, новца... – наводи Михаило Милинковић. – Мањи део налаза из овог хоризонта носи одлике материјалне културе типичне за германска племена, посебно за Гепиде, тада углавном настањене у јужним деловима Панонске низије.


Кључни локалитет на тлу северног Илирика

– Ископавања и истраживања Градине на Јелици, која трају 33 године, вођена сразмерно скромним средствима и понављаним повременим прекидима (1984–2017), изнела су на светлост дана знатан број података, међу њима и антрополошких, на основу којих се могу реконструисати популациона слика, начин становања, привреда и професионалне делатности, верска сфера и други аспекти свакодневнице који су одликовали живот некадашњих становника овог места. У том смислу, Градина није парадни локалитет који фасцинира луксузом нађених предмета, иако и таквих има, али без сумње јесте и по налазима и по њиховом контексту један од кључева за разумевање процеса на преласку из касноантичког у раносредњовековни период на тлу некадашњег северног Илирика – објашњава професор Милинковић.


Рановизантијски регионални центар на северу Илирика страдао је крајем 6. или почетком 7. века у силовитом пожару, могуће услед напада Авара и Словена. Ипак, остаци града су били, по речима аутора изложбе, поново насељени од стране становништва које је употребљавало керамику углавном словенског начина израде, и које је искористило рановизантијске рушевине као ново место за живот, оквирно у периоду 7-9. века.

Изложба ће бити отворена до 31. августа.

 Н. Попов

EUR/RSD 117.9511
Најновије вести