Модести Блејз: Авантуре смртоносне црнке

Модести Блејз, фатална црнка, сензуална и смртоносна, храбра и независна, проницљива и страствена, префињена и скромна једна је од икона популарне културе 20. века.
12 modesti1
Фото: Printscreen

Њена прва инкарнација била је у новинским стрип каишевима који су готово инстантно, после појављивања у мају 1963, освојили свет; већ наредне године компанија „Твенти Сенчери Фокс“ купила је од Питера О’Донела (1920-2010), који је створио Модести, права за филмску адаптацију, док је неколико издавачких кућа затражило од О’Донела да стрип преточи у романе. И док је филм, у режији Џозефа Лоузија, са Моником Вити и Теренсом Стемпом, упркос великих очекивања, неславно прошао (пропао!) у биоскопима, романи и приче су имали своју публику и О’Донел их је писао и објављивао (свеукупно 13 књига) све до 1996. Ипак, Модести је била и остала најпознатија као хероина 95 стрип епизода (све их је написао О’Донел), на свеукупно преко 10.000 каишева које је испрва цртао (више од 2000 табли) Џим Холдавеј (1927 - 1970); после Холдавејеве трагичне смрти серијал је наставило више цртача од којих су најпознатији Ромеро и Колвин. Модести све до данас није имала среће у покретним сликама за мали и велики екран (само пилот епизода серије која није снимљена и филм из 2003. који је дистрибуиран једино на видео дисковима).

О’Донел је у чланцима односно интервјуима више пута испричао свој доживљај из 1942. када је, као војник у Персији (Ирану), сусрео девојчицу која је сасвим сама бежала од рата и која није молила за помоћ, а прихватила ју је опрезно и достојанствено. Он никада није сазнао њену даљу судбину али је њен лик постао тачка од које је изградио причу о Модести Блејз, жртви светског рата која је преживела логор, глад, хладноћу, лоше људе и све друге невоље, много учила из књига, на улицама и у сумњивим локалима, изградила у Танџиру успешну криминалну организацију „Мрежа“, у Сајгону спасила затвора Вилија Гарвина, снажног борца, обогатила се и на време повукла из „бизниса“ у пензију; њено пребивалиште је у Лондону, у „пентхаусу над Хајд парком“, док Вил поседује паб „Млин“ на селу, 50-так километара од Лондона. Ова предисторија испричана је и исцртана 1966. у краткој епизоди „Почетак“. Прва стрип прича почиње у том пентхаусу посетом незваног госта, сер Џералда Таранта из Форин офиса и његовог помоћника Фрејзера. Пошто се Модести ефикасно реши момка који је замара, сер Џералд нуди Модести, док се она пресвлачи у другој соби, посао: да раскринка организацију плаћених убица знану као „Машина“ која успешно измиче акцијама власти. Ангажман је неформалан али је изазов за енергичну даму која се заситила мировања. Модести одлази до Вилија са предлогом да јој се придружи што овај оберучке прихвата, такође сит ленчарења. Тако почиње нови авантуристички живот чудног двојца и - све остало је легенда.


Авантуре прелепе и опасне Модести

Фото: Printscreen

Агилни „Darkwood“ започиње објављивање серијала од 12 књига којим ће представити класик послератног новинског кримића. Први том, на безмало 300 страна, садржи првих осам епизода (свеукупно 992 каиша), плус „Почетак“, те два О’Донелијева интервјуа и низ чланка који се баве феноменом Модести Блејз у стрипу, књигама, на филму. Тако ће се на овим просторима, после безброј магазинских издања, коначно сабрати, у пуном сјају и слави, авантуре вечно младе, прелепе и смртоносне црнке.


Модести је нетипични производ свог времена: јака, самостална жена која зна шта хоће и не зависи од мушкараца. Њен однос са Вилијем је за оно доба радикалан (а и данас је мало жена које су то постигле): она њега зове „љубави“ а Вил њу „принцезо“ али они нису у љубавној вези (свако те жеље испуњава „са стране“) а, опет, више су него пријатељи; кад сазна да је Модести мртва, Вил хрли у самоубилачку освету. Модести се, за разлику од Вила који највише воли ножеве, служи ватреним оружјем, али јој је специјалитет „конго“, мали дрвени тег чији ударац у праву тачку паралише жртву а згодан је пошто може да се сакрије у пунђу, какве Модести редовно носи. Оба партнера су вична свим техникама борбе рукама-песницама, врло су издржљиви и готово имуни на хипнозу или методе менталне сугестије. Модести може сама себе да доведе у стање несвести али јој је повремено потребно и да се, скрхана невољама, исплаче на Вилијевом рамену.

Фото: Printscreen

Непријатељи овог двојца су разнолики али сви редом живописни, моћни и врло опасни; има ту плаћених убица, страних агената, покварених доктора, лажних хуманитараца, психопата... Сви су зли и непобедиви док се не нађу на мети Модести и Вила. Гвоздена завеса и мрачни људи иза ње редовна су тема барем у првим годинама постојања стрипа. Комунистичка опасност (из Русије, Кине, Вијетнама), наравно, мора бити отклоњена по сваку цену (чак и ратних окршаја у џунглама). Ипак, Модести пушта мађарског научника да побегне кући јер је уцењен животом своје мале ћерке, не желећи да девојчица доживи њену судбину. Тај племенити гест (или тренутак слабости) остаје без резултата јер научника убијају они који су га отели како га не би ослободили Американци. Данас овакав двоструки обрт делује неуверљиво али је у време хладног рата (пре измишљања појма „политичка коректност“) свакако сматран похвално патриотским и идеолошки исправним.

И док се, готово 60 година од појављивања, појединим причама могу наћи мане, Холдавејев цртеж остаје велемајсторско дело. Његова линија је прецизна, потези оштри и на размеђи стилизованог реализма и карикатуре, док су осенчени делови фасцинантни у својој хаотичности или тамној монолитности. Холдавејев графизам и данас је свеж и изазован.

Илија Бакић

EUR/RSD 117.5998
Најновије вести