Језикоманија: Ћерка је кћеркина кћи

Кћи, кћерка, ћерка, кћер, ћера, шћер… Шта је од свега овога исправно? Правопис Матице српске бележи КЋИ, КЋЕР, КЋЕРКА и ЋЕРКА као књижевне стандардне облике.
Nataša Mirković / dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

До грешака најчешће долази у промени по падежима именице КЋИ. При употреби облика КЋИ треба водити рачуна о томе да је то облик номинатива, а да ова именица у акузативу гласи КЋЕР, а не КЋИ.

Кад је ова именица субјекат у реченици треба употребити облик номинатива – КЋИ, на пример: Моја кћи је веома музикална. Међутим, када је у функцији објекта, употребићемо акузатив – КЋЕР, на пример: Волим своју кћер (а не Волим своју кћи).

КЋЕРКА је такође правилан облик, добијен од КЋЕР и суфикса -ка. Датив ове именице гласи КЋЕРКИ и КЋЕРЦИ; генитив множине је КЋЕРКИ. Присвојни придев је КЋЕРКИН.

Облик ЋЕРКА (добијен је упрошћавањем сугласничке групе КЋ) је такође правилан, а избегаван је последњих деценија јер га у Речнику уз Правопис из 1960. године није било. Овај облик је најчешћи у свакодневном говору.

Од четири облика који су у употреби: КЋИ, КЋЕР, КЋЕРКА и ЋЕРКА предност треба давати облику КЋИ, али допуштено је употребити и преостала три.

Наташа Мирковић

EUR/RSD 117.9011
Најновије вести