Бач стигао у Париз!

НОВИ САД: Радна верзија номинационог досије за стављање Културног предела Бач са окружењем под заштиту Организације УН за образовање, науку и културу, и званично је послата у седиште Унеска у Паризу!
bac tvrdjava
Фото: Dnevnik (Slobodan Šušnjević)

Тиме је исказана јасна намера да финални документ, који би требало да до детаља поткрепи разлоге за упис овог простора на Листу светске културне и природне баштине, буде завршен до краја јануара следеће године. Тиме би Бач постао не само први званично номиновани културни предео у целом региону, него би се створили формални предуслови да већ 2021. он буде стављен под заштуту Унеска. А суштина свеколиког овог посла је да се богато историјско наслеђе срца Војводине сачува и учини одрживим у његовој лепоти.

Културни предео, иначе, представља врсту културног добара која, истина, још није званично уведена у српско законодавство, али чињеница да су ратификоване конвенције које се њиме баве дале су оквир за деловање. Управо на тим темељима Бач са околином је, као први културни предео у Србији, и добио Просторни план посебне намене, у коме се наслеђе препознаје као развојни потенцијал. У питању је био тек први, али у основи веома важан корак, с обзиром на то да је културни предео генерално ретко заступљена тема у овом делу Европе, те је итекако битно што је и кроз Просторни план потврђено разумевање њеног значаја.

Топоними који дефинишу овај културни предео су Бач, Бођани, Доња Брањевина и Дероње, Бачко Ново Село, Врањак и Гувниште, Карађорђево, Камариште, Лабудњача, Берава и Провала, Плавна, Букински рит и Парк шума „Букински храстик”. У самој радној верзији номинационог досије као посебни квалитети предела наводи се чињеница да је реч о простору са изразитом културном разноликошћу, која се најбоље види код споменика од изузетног значаја какви су Тврђава и Фрањевачки самостан у Бачу, те манастир Бођани са зидним сликарством Христофора Жефаровића.

И богати вишеслојни археолошки налази потврђују да је овај предео заиста јединствен сведок, и то у раздобљу дугом осам миленијума, историјских процеса у пограничној зони леве обале Дунава, попут интеграције у Панонску низију различитих народа, односно етничких, касније и религијских група. Јер од локалитета Доња Брањевина, где је откривена чувена Црвенокоса богиња, па до налазишта у манастирском дворишту, пронађено је мноштво вредних артефаката из праисторије, античког периода, средњег века...

На другој страни је природно богатство, које је, уосталом, Унеско већ препознао уписујући Бачко Подунавље на светску листу резервата биосфере. Јер унутар предела су Дунав, Мостонга, Жива, Берава, Зечица, рукавци, меандри, мочваре, језеро Провала, као и мноштво канала и рибњака - човекових руку дело. У номинационом досијеу се такође указује на шароликост фауне, као и на високи степен трајања традиционалног начина коришћења земље и природних ресурса, али није занемарена ни архитектонска шароликост.

Није згорег подсетити на то да су нека од реперних места Културног предела Бач са окружењем протеклих десетак година оживљена и обновљена. Пројекат конзервације и рестаурације Тврђаве у Бачу награђен је најзначајнијим европским признањем у области културног наслеђа – Гран пријем Европе ностре. У донжон кули утврђеног замка отворен је музеј, док је у подграђу формиран Едукативни центар. Овог лета је, отварањем црквено-уметничке и етнографске музејске поставке, и формално завршена рехабилитација Фрањевачког самостана, док је у току рестаурација изузетно вредног Жефаровићевог фрескоживописа у Бођанима, и планирано је да буде завршена до 2022, када ће бити обележена 300. годишњица изградње манастирског храма.

У сваком случају, очекује се да у предстојећих неколико месеци велику помоћ у финализацији номинационог досијеа тиму домаћих стручњака, које предводи архитекта конзерватор др Славица Вујовић, аутор пројекта „Векови Бача”, дају експерти Кинеске академије за културно наслеђе, с којом Покрајински завода за заштиту споменика културе има од прошле године потписан споразум о сарадњи. Наиме, културни предео Бача је веома сложена номинација, са изразитом разноврсношћу културних и природних добара и њиховим садејством, те ће пуно на плану формулисања његове универзалних вредности значити велико искуство кинеских колега. Стога ће њихов најављени долазак крајем октобра бити искоришћен и да се унапреде одређена поглавља документа, попут оног који би требало да дефинише модел одрживог управљања овим културним пределом.

М. Стајић

Пројекат „Споменичко наслеђе данас” ДВП Продукција реализује уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисање и односе с верским заједницама.

EUR/RSD 117.4849
Најновије вести