Соња Антунић, флаутисткиња: Чаплинови филмови вуку да их гледате

У Парку присаједињена, отвореном простору између Музеја Војводине и Музеја савремене уметности Војводине у Дунавској улици, требало би у четвртак у 20 часова да уследи и трећи концерт “Фил(м)хармоније”.
е
Фото: Вања Фифа

И први је био планиран на истом простору, али је због лошег времена премештен у Синагогу. И, мада је можда то свему донело неке другачије нијансе, општа атмосфера је била онаква каква се једино може очекивати након Чаплинових филмова и одличног и полетног извођења његове музике уживо, за шта је заслужна Загребачка филхармонија. Међу њеним члановима у пројекту Фил(м)хармонија, своје место добило је и неколико новосадских музичара, тачније музичарки: чланице квартета ТАЈЈ, пијанисткиња Рита Кинка, као и флаутисткиња Соња Антунић, с којом разговарамо о утисцима након првог концерта.

- Можемо да почнемо да причамо о утисцима већ на пробама. Знате, кад уђете у ансамбл који постоји толико година, ви се напросто осећате добро, дивно и красно, и драго ми је било да је овде публика јако лепо то прихватила. И колеге су јако лепо прихватиле нас, који смо одавде. Осетила сам се једноставно као да седим на било којем концерту на којем сам свирала у Синагоги. Ништа ми није било другачије, поготово што се догађало у нашем граду, где је и започео овај циклус концерата. Осећала сам се тако чак и на проби у Загребу, у “Лисинском”. Од самог старта је то некако текло и нисмо имали никаквих проблема ни у комуникацији, ни са колегама. Они су нас лепо примили. Ми смо се трудиле, наравно, да се уклопимо, да се лепо покажемо и да не буде никаквих проблема. Надам се да је и публика тако исто прихватила и да је једноставно осетила да функционишемо сви као једно тело са Загребачком филхармонијом. Ја сам, иначе, већ сарађивала са квартетом ТАЈЈ, некако смо већ повезане, и већ као једно тело отишле тамо. Мени је драго да учествујем у томе.

 Шта је за вас значио позив да заједно свирате са Загребачком филхармонијом?

– Знате, ја нисам ни веровала да ћу да уопште свирам с њима, било ми је невероватно, скоро до последњег момента нисам ни веровала у то. Све ми је било готово нестварно, док нисмо отишли тамо на пробу, и док се није десио синоћ тај први концерт, односно пројекција филма.  Врло је лако свирати с њима, зато што они свирају одлично и зато је врло лако да доживиш да си део таквог неког ансамбла. Нема никаквих потешкоћа, ништа није било проблематично. л Да ли сте и раније наступали у неформалнијим програмима у којима се спаја више уметности, или свира другачија музика?

- Ја сам радила у позоришту, тако да ми нису непознате такве и неке друге ствари, и била сам део неких мултимедијалних пројеката, али никад у вези са филмом. Ово је први пут и доста је интересантно зато што је врло специфично. Јер, било шта друго да правите, и ако у томе учествују глумци, плесачи и музичари, ви то некако заједно урадите, и то се деси. Али, овако са филмом је интересантно, зато што пратите филм. Вероватно је најинтересантније маестру који прати филм, а ми пратимо њега.

 Вама је сада, чини се, познат сваки кадар Чаплинових филмова уз које свирате?

- Наравно, погледала сам их пре него што смо почели да свирамо, и послушала, прошла са нотама да бих знала да пратим, поготово што смо имали само један дан у Загребу када смо пробали с њима. Не можете само на то да се ослоните, јер морате да одете спремни на пробу, тако да знам шта се дешава у филму, али на концерту ја то једноставно не могу да видим са своје позиције. Ако покушам, одлутаћу са сопствених нота и онога што треба да одсвирам, али то вас некако стално вуче. Видим неке који су у позицији да гледају, да их то стално вуче, иако су колеге из Загребачке филхармоније то већ свирали раније и имају у томе искуства.  Ја сам просто окренута према публици и не видим. Али, нисам одолела да погледам неколико пута, када сам имала мало више пауза, да видим како то изгледа.   л Можда вам је у почетку био помало збуњујући смех, када га чујете из публике?

- Могу вам рећи да није. Некако је све то мени било нормално. Јер, ја сам радила дуго година у позоришту, у оркестру Опере и Балета СНП - а, и наравно да смо свирали разни репертоар. Није ни чудно да имаш лампице на пулту, пошто то имаш, када седиш у оркестарској рупи и пратиш балет или оперу, мада јесте било мало чудно то у Синагоги.

Али, тај смех и таква реакција ми је позната из оперета. Ја бих можда још и више очекивала, и можда ће то бити и громогласније, када будемо свирали на отвореном. Лепо је било и у Синагоги, али мислим да ће бити некако другачије и неформалније на отвореном.

Музика која све дочарава

 Како вам се чини Чаплинова музика?

- Дивна. Сви смо ми гледали те филмове, с времена на време их опет погледамо, и ја мислим, ето готово век после, од када је то написано, извођено и снимано први пут, можда је и добро да се то сада гледа и слуша. Мислим да је добро да се, у тој некој отуђености у 21. веку, врате неке дивне и искрене емоције, кроз тај неки невини осмех, и његове гегове у филму. Он се бави и сиромаштвом и тешкоћама живота, на крају све завршава хепиендом, али прича која је испричана, има тако и своје тужне и срећне моменте, а уз музику која то дочарава, све то је фантастично. 

        Н. Пејчић

 

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести