Наша пијанисткиња Јулија Бал добила бразилски орден

Међу бројним истакнутим српским музичарима млађе генерације, мало је солиста са толико богатом и разностраном уметничком каријером, као што је то случај са новосадском пијанисткињом и композиторком Јулијом Бал, која је уз педагошки рад на Академији уметности у Новом Саду остварила и бројне изузетно успешне концерте и турнеје широм света, освајајући прве награде на престижним музичким фестивалима и такмичењима у Италији, САД, Француској и Пољској.
з
Фото: Youtube Printscreen

Уз примарну, врло успешну концертну делатност, Јулија Бал се такође бави и компоновањем. Изузетно је значајан и њен рад на транскрипцијама за клавир композиција намењених другим инструментима, од којих се посебно истичу клавирске транскрипције 12 концертних етида за гитару бразилског композитора Еитора Вила-Лобоса, који је овој солисткињи донео и  међународну афирмацију, укључујући и концерт у чувеном Карнеги Холу у Њујорку.

Вила-Лобосове етиде изворно намењене класичној гитари, у обради за клавир наишле су на изузетан одјек у пијанистичким круговима, објављено је нотно издање ових транскрипција – које је освојило награду часописа “Музика класика” 2013. године – као и ЦД са овим композицијама у извођењу саме Јулије Бал.

Сјајан успех новосадске пијанисткиње на представљању клавирских верзија Вила-Лобосових етида није остао непримећен ни у ванмузичким круговима, тако да је Јулија Бал недавно одликована високим орденом Бразила “Рио Бранко” за промовисање бразилске културе у свету, који ће јој бити данас, 7. септембра, на Дан независности Бразила.

– Велика ми је част што ћу бити одликована једним од највиших признања у Бразилу, које се од 1963. додељује личностима које су својим дугогодишњим ангажовањем и резултатима од изузетног значаја допринели развоју међународних дипломатских односа Бразила, односно афирмацији Бразила у свету – каже Јулија Бал за „Дневник”. – Када сам започела рад на овом пројекту, приступила сам Вила-Лобосу пре свега као композитору који је јачином емоција својих композиција оставио јак утисак на мене и чијем композиторском стилу се дивим. Нисам могла претпоставити какву улогу ће касније овај пројекат одиграти у промовисању стваралаштва ове изузетне личности из музичког света Бразила. Изузетно сам поносна са једне стране што је мој рад препознат у Бразилу, а са друге стране, и због тога што сам допринела промовисању овог сјајног композитора, који иако није непознат публици, чини ми се заслужује много већу пажњу, попут оне коју заузима музика Шопена, Листа или Стравинског. Ове године се обележава и осамдесет година од успостављања дипломатских односа Бразила и Србије. Тим поводом, штампано је и друго издање нотне збирке мојих транскрипција 12 етида Хеитора Вила-Лобоса, захваљујући Амбасади Бразила, Асоцијацији Гитариста Војводине, као и спонзору пројекта - компанији Галеника.  

Какав је изазов био рад на транкскрипцијама Вила-Лобосових етида намењених гитари?

– Од самог почетка музичког школовања имам склоност ка компоновању и транскрипцијама. Другим речима, често сам имала жељу да изводим на клавиру композиције које нису писане за клавир. Такође ми се дешавало да у неким композицијама из клавирске литературе видим потенцијал за истицање неких, мени занимљивих музичких идеја које су захтевале другачију интерпретацију од наведене у партитури. Конкретно, музику Еитора Вила-Лобоса познајем од детињства. Током студија сам почела да откривам разноврсност музичког стила овог композитора и када сам код куће пронашла стари снимак комплетног извођења 12 етида и 5 прелида под прстима сјајног гитаристе Нарциса Јепеса, схватила сам како би ове етиде, не само добро звучале на клавиру као концертни репертоар, већ би за пијанисте представљале и извођачки изазов, с обзиром на то да би, попут клавирских етида, обухватиле разне елементе извођачке технике, чак и неке који нису толико често у употреби. Само транскрибовање није било толико једноставно као што сам у почетку мислила. Гитара и клавир се веома разликују по обиму тонских висина, звучности, бојама и техникама извођења, а ја сам желела да осим нота, пренесем на публику и утисак који би гитаристи оставили на мене својим извођењем, као и да задржим композиторову идеју да креира музичко-технички захтевне етиде помоћу којих ће се извођачи усавршавати. Због тога сам слободније приступила партитури за гитару, мењајући и додајући гласове, тако да ипак карактер, форма, и главне мелодије већином остану нетакнуте.

Упоредо са концертирањем и педагошким радом, све више времена посвећујете компоновању и аранжарском раду. Колико вам је овај композиторски рад инспиративан?

 – Након неколико признања која сам добила захваљујући компоновању и извођењу клавирске музике, последњих неколико година, све више добијам понуде да пишем и камерне композиције и аранжмане. Подстицај да се посветим компоновању за друге инструменте и ансамбле, пружа ми то што се већина извођача и ансамбала, након што једном изведе моје композиције, одлучи да их задржи на свом сталном концертном репертоару, као и за даљу сарадњу. Имала сам то задовољство да сарађујем са професионалним младим ансамблима, аустријским квартетом “Тхе Греен Тхинг” и пољско-аустралијским ансамблом “Тхе Хоурглаш” за које сам писала композиције “Цхо-Цхек”, (за флауту, виолину, виолончело и клавир) и “Јана”(за кларинет, виолину и клавир) инспирисане српским фолклором. Захваљујући овим ансамблима, који већ годинама имају те композиције на сталном репертоару, моја музика је била извођена више пута у Немачкој, Аустрији, па Швајцарској, Пољској и Румунији, а сада пишем и нове композиције за ове ансамбле. Ту је такође новосадски камерни хор “Хашира”, чији сам стални клавирски сарадник већ више од десет година, за који сам писала композицију “Дурме” на сефардске теме, као и више различитих аранжмана, затим клавирски дуо у коме свирам са пијанискињом Јеленом Бајић.... Прошле године сам имала један веома занимљив пројекат поводом отварања фестивала Пиано сити у Новом Саду, за који сам написала транскрипцију песме “Анотхер брицк ин тхе њалл” групе Пинк Флојд за шест пијаниста (три клавира), перкусионисту и дечији хор.

Уз рад на Академији уметности и компоновање интензивно концертирате у Србији и у иностранству. Где сте ове године до сада наступали и који концерти још предстоје? 

– Што се солистичких наступа тиче, у марту ове године сам имала занимљиву и веома испуњену турнеју у Азији. Имала сам по неколико концерата и мастеркласа у Банкоку, Ханоју, Џогџакарти, Куала Лумпуру и Пном Пену. Прошле године сам свирала у Токију, Месини и Норичу, у земљама региона, и наравно у градовима Србије. Поводом десетогодишњице клавирског дуа “Јелена и Јулија” у коме наступам са пијанисткињом и колегиницом Јеленом Бајић, приредиле смо концерте у Суботици, Крагујевцу и Новом Саду, где смо извеле позната дела руских композитора Мусоргског, Чајковског и Рахмањинова. Ту су и концерти које сам већ поменула за које сам писала композиције, а понегде сам и учествовала као један од извођача. Прошле године смо са ансамблом “Мото” из Београда обележили годишњицу рођења Вила-Лобоса са неколико концерата у Србији. Следеће године ме чекају концерти у Америци, а била бих срећна ако ми се у блиској будућности оствари и жеља да прикажем на клавиру 12 етида Еитора Вила Лобоса публици у Бразилу.

        Борислав Хложан

EUR/RSD 117.5893
Најновије вести