Концерт Зорана Крајишника у Свилари: Ангажовано и децентно

НОВИ САД: Упркос несумњивој популарности гитаре и чињеници да и у нашој средини делују врсни солисти на овом инструменту, у музичком животу Новог Сада релативно су ретки гитаристички реситали, иако они, готово по правилу привлаче значајну пажњу публике.
z
Фото: Youtube Printscreen

Један такав, изузетно атрактиван и вредан концертни догађај био је недавни солистички реситал нашег еминентног гитаристе Зорана Крајишника, који је приређен у простору Културне станице „Свилара“ на Подбари.      

Један од водећих српских концертаната на овом инструменту, Зоран Крајишник уз педагошку делатност професора на Академији уметности посвећено и активно делује и као извођач, са запаженим успехом наступајући као солиста, или у саставу камерног дуа, сарађујући са другим инструменталистима или вокалним солистима. За свој наступ у „Свилари“ одабрао је веома захтеван и занимљив програм, у широком распону од дела великих барокних мајстора до композиција аутора двадесетог и двадесет првог века, чија извођења су присутним бројним слушаоцима упечатљиво представила фасцинантно богатство и ширину племенитог тонског дијапазона класичне гитаре. Концерт је отворила је концентрисана и прецизно динамички и агогички изнијансирана интерпретација комплексног опуса чувеног барокног лаутисте Силвијуса Леополда Вајса, својеврсне надгробне жалопојке са насловом Томбе написане поводом смрти знаменитог лаутисте и Вајсовог савременика грофа де Логија, коју је солиста тумачио танано и одмерено, уз сугестивно наглашавање потресне атмосфере дела. Потом је уследило извођење Вајсове Пасакаље, донете суверено, у живом преплету разбокорених мелодијских варијација. На сличан начин, прозрачно, али и врло енергично зазвучало је и извођење гитарске транкрипције Партите за флауту Јохана Себастијана Баха, слојевите тонске и хармонске фактуре, оцртане заносном мелодиозношћу, у живом следу ритмички разиграних ставова, од уводне Алеманде жустрог темпа до полетног, бравурозно одсвираног завршног става Bure angles.

Наставак реситала обухватио је представљање дела понешто другачије, стишаније и смиреније тонске атмосфере, лирске и медитативне Елегије аустријског аутора Јохана Каспара Мерца, једног од типичних и кључних опуса овог значајног гитаристичког композитора епохе романтизма, чија су етерична и променљива музичка расположења добила вибрантно и брижљиво изнијансирано звучно уобличење у ангажованом и децентном тумачењу Крајишника. Уследила су полетна извођења три ефектна шпанска плеса Рехина Sans De La Mace, ритмички оштро акцентована и инспирисана карактеристичним иберијским фолклором, лагана, потом меланхолична балада“Алфонсина и море“ А. Рамиреза, као и својеврсни модернистички капричо бурних звучних токова и реских хармонских сукоба са насловом Сонже каприкорне Роланда Диенса. На самом завршетку реситала уследило је још и Крајишниково бравурозно, узбудљиво и драматично тумачење композиције Отворено небо савременог аргентинског аутора Куикина Синесија, дела конципираног у особеном, иновативном споју класичног гитаристичког звука и утицаја савременог танга, фоклора и yеза, које је награђено срдачним аплаузом публике.

Овај успели концерт Зорана Крајишника, који је присутнима пружио пуно уживања у мајсторском и профињеном музицирању, организовао је Културни центар Новог Сада, представљајући на тај начин дворану Културне станице „Свилара“ као леп и захвалан простор и за музичке догађаје овога типа. 

Б. Хложан

EUR/RSD 117.5180
Најновије вести