Виктору Јерофејеву уручен „Милован Видаковић”

Беседом књижевника Миљенка Јерговића, прошлогодишњег добитника награде Прозафеста „Милован Видаковић” синоћ је отворен Међународни фестивал прозе који по 13. пут организује Културни центар Новог Сада у славу књижевности, писаца и читалаца.
р
Фото: Дневник (В. Фифа)

- Налазимо се на нечему што јесте и што би увек требало да буде славље књижевности, приче, текста и риме – рекао је Јерговић. - И у основи и на сваки начин то би требало да буде слављење нечега што није колективно, што је до последње сржи, до последње реченице и последње речи индивидуализирано. А оно што је индивидуализирано нас заправо спашава од клања, од терористичког напада и од рата. Једино док смо сами наспрам света и док је наша реч сама наспрам света ми смо неспособни да се претворимо у масовне убице и у манијаке, јер сваки масовни убица убија у име неке колективне идеје чак и онда када то не изгледа тако. И ако књижевност има неку сврху, а заправо је нема, јер она је самој себи сврха, књижевност је сврха људскости, али ако ипак има неку сврху онда је то да људе задржи у стању изван крда и у стању јединствености, у оном стању у коме се људи не претварају у масовне убице.

Јерговићу је као поклон уручено писмо које је 2000. Културном центру упутио Александар Тишма упућујући их да позову као госта тада младог писца Миљенка Јерговића за кога је већ тада веровао да ће створити значајно књижевно дело

Овогодишњи добитник награде назване по родоначелнику српског романа Миловану Видаковићу (1780-1841) је Виктор Јерофејев, један од најпознатијих савремених руских књижевника. Издавачка кућа “Геопоетика” је до сада објавила низ његових наслова међу којима су “Енциклопедија руске душе”, “Пет река живота”, “Добри Стаљин”, “Де Профундис”, “Тело” и сада нови роман “Ружичаста мишица“. Награду, коју је до сада добило низ наших и светских истакнутих писаца му је уручио Бојан Панаотовић, директор КЦНС.

Примајући ово угледно признање Јерофејев је указао да он као писац увек иде против струје, против токова руске књижевности. Цитирајући речи Тургењева из романа “Очеви и оци” да је човек добар, а околности су лоше, Јерофејев је рекао да то значи да треба мењати околности, али он се пита ко је онда створио те лоше околности и како је то могао да учини добар човек што је једна од тема о којој пише. Култура је, по његовим речима борба са ентропијом, хаосом, распадањем и као што је очигледно читав наш људски пројекат је везан са том борбом. Некада се лоше боримо, некада се уопште не боримо, некада се заједно са ентропијом боримо против нас самих. Захвалио се свом издавачу “Геопоетици” и омиљеном преводиоцу Драгињи Рамадански указујући да му је посебно важно што је у Србији преведено и објављено десет његових књига. Завршио је у шаљивом тону рекавши да су Срби и Руси слични и то га плаши, јер ако је овде добио признање значи да се и у Русији нешто спрема.

Разговор са Јерофејевим су затим водили ученици гимназије “Јован Јовановић Змај”, а о његовом делу говорила је преводилац Драгиња Рамадански. Једна од особености овог фестивала је укључивање младе публике и новосадских средњошколаца који су модератори разговора са гостима “Прозафеста”, а не само пасивни слушаоци.

У среду на Прозафесту

У среду у 12.30 Виктор Јерофејев ће разговарати са ученицима у Гимназији „Јован Јовановић Змај”, а у 18 је гост Руског центра ове школе. У 13.30 пред ученицима Гимназије „Светозар Марковић” је мађарски писац Роланд Орчик. Књижевно вече Драгиње Рамадански је у 20.30 у КСНС, а о њој ће говорити Владислава Гордић Петковић.

        Н. Попов

EUR/RSD 117.4333
Најновије вести