Роман о Србији пре Немањића у седам томова

БЕОГРАД: Ових дана се у свим књижарама појавила књига "Велики кнез" Биљане Гојковић са наднасловом "Двеста година пре Немањића" и "Роман о српским земљама у десетом веку"
1
Фото: Tanjug

Пошто национална историја у уџбеницима углавном почиње од Стефана Немање, родоначелника динасије Немањића који су владали 200 година, књиге које нам откривају историју Срба пре Немањића су веома драгоцене и зато смо замолили ауторку да за Тањуг представи своје дело.

Иначе, оно ће биити званично промовисано у четвртак 29. августа у књижари Делфи у Студентском културном центру и о њој ће говорити, поред ауторке, њен уредник Срђан Крстић. 

На питање коилико ће томова имати њен серијал Биљана Гојковић је одгооврила да је планирала да их буде седам, јер, како каже, то јој је пружило могућност да прошири текст и више се посвети описима градова, амбијента и саме радње. 

Каже и да је њен рома "Врховни господар", који је изашао 2008. године, заправо први том историјског романа који доноси повест династије Вишеславића, али није објављено до краја због немогућности издавачке куће "Народна књига" да то учини. 

Биљана Гојковић је, иначе, рођена шездесетих година у Београду, где је студирала књижевност и драматургију, а како нам је казала, посветила се истраживању српске историје древних времена, у случају овог романа, реч је о Џ веку.

Њено истраживање, каже, започело је "Историјом српског народа" у издању СКЗ, наставило се "Историјом Срба" Константина Јиречека и "О народима" Константина Порфирогенита, као и "Барском хроником", те књигом "Где се налазила Србија од 7 до 12 века" Реље Новаковића, "Летописом рашких жупана" Душка Лопандића, "Историјом Византије" од више аутора, "Историјом Бугарске" и многим другим књигама. 

"Касније сам се служила и подацима са интернета и преузимала само оне податке који су ми се чинили могућни и логични", гласио је њен одговор на питање на којим је делима базирала причу. 

Скромно, јер је запањујуће добро, живоиписно, са безброј занимљивих детаља ауторка је описала Рас, престоницу српских кнезова, те наводи да је користила податке из књхиге Душка Лопандића, археолошка истраживања академика Јованке Калић, своје личне утиске приликом посете Новом Пазару, мапе на интернету, све податке до којих је дошла, али и своју имагинацију. 

"С обзиром да данас имамо само рушевине на том локалитету, морала сам да их уз помоћ свог познавања средњег века реконструишем", открила нам је ауторка.

За лакше праћење радње опремила је књигу мапама и родословом Вишеславића, објаснивши да је мапе пронашла на интернету, али пошто су оне биле штуре, сама их је допунила локалитетима које је пронашла у горе поменутим књигама и на интернету. 

"Било је то врло исцрпно истраживање жупа и градова средњовековне Србије. Родослов породице Вишеславић је познат и може се наћи у књигама и на интернету. Али када су у питању женски ликови и родбински односи са другим знаменитим кућама морала сам да се послужим својом имагинацијом и логиком, јер после ратовања обично се склапао мир, а са њим и брак између зараћених страна", каже Гојковић. 

Ауторка је укратко испричала шта ће да садржи свих седам томова. 

Пошла је од првог, који је већ доступан читаоцима. "Ту је описана последња година владавине Петра Гојниковића који је владао око 25 година. Његова владавина је протекла без већих трзавица, али његовим заробллавањем је наступила делимична окупација Србије од стране Бугарске", објаснила је. 

У следећа два тома велики кнез ће бити Павле Брановић, вазал бугарског цара Симеона, који је владао три године. Њему ће се супротставити брат од стрица Захарије Прибислављевић као византијски вазал, али и он ће завршити у бугарској тамници. А онда је дошло до промене. Павле се зближио са Византијом, а Захарије је пристао уз Бугаре и на крају уз њихову помоћ поразио Павла...

Наредна два тома, описала је књижевница, кнез ће бити Захарије Прибислављевић који је као вазал бугарског цара Симеона владао четири године. Међутим, и Захарије се поново зближио са Византијом, што ће довести и до његове смене.

У шестом тому бугарски цар Сименон је у потпуности окупирао српске територије које је држао три године се до своје смрти.

Седми том ће, закључила је списатељица, бити приказ ослобођења српских земаља под вођством Часлава Клонимировића и завршиће његовим проглашењем за великог кнеза. Часлав је владао преко 30 година, проширио је територије, а његова владавина је била нека врста златног доба. 

"Он је заправо главни јунак приче", каже ауторка и додаје: "Док сам чекала да мој роман буде објављен започела сам писање романа о Светом Кнезу Јовану Владимиру и написала један део, али за сада сам то потиснула у други план. Жеља ми је да наставим са причама о кнезу Стефану Војиславу, краљу Михајлу и краљу Бодину у чије време је живео родоначелник породице Немањић и прадеда и узор Стефана Немање, Велики жупан Вукан". 

Додаје да је написала сам концепте за све те књиге, а да би волела пише и о Немањићима. 

"Нажалост, врло сам детаљна и споро пишем, па не знам хоћу ли стићи да напишем све што сам наумила", изнела нам је Гојковићева своје књижевне планове. 

Каже да је заправо желела да пишем о Немањићима, али пошто, како наводи, мора све да зна, почела је да истражујем ко је Стефан Немања, одакле је, ко су му отац, деда, прадеда и који се од њих први истакао у политичком животу, а онда ју је, додаје, занимало и како настала Србија, јер су Немањићи већ затекли државу на овим просторима. 

"То ме је довело до династије Вишеславић која је владала још у седмом веку. Нажалост, први кнежеви нису познати по имену, а Вишеславу, Радославу и Просигоју је познато само име. Тек од Властимира и његових синова почињу скромни подаци, а од унука Петра Гојниковића и праунука Павла, Захарија и Часлава занимљива прича. Тако сам кренула од почетка јер мислим да ту леже одговори везани за касније периоде, као период Немањића", објаснила је Биљана Гојковић како је настала ова седмотомна повест зачетака Србије. 

EUR/RSD 117.6117
Најновије вести