РОМАН „ГОРОЛОМ”  Освета Душановог витеза заточника

Александар Тешић (1961) понајпре је знан читалачкој публици по серијалу романа „Косингас” који је један од темеља уздизања таласа домаће епске фантастике коме присуствујемо последњих година.
Korice romana „Gorolom” ,Aleksandara Tešića u izdanju „Strahora” Foto:Dnevnik.rs
Фото: Корице романа „Горолом” ,Александара Тешића у издању „Страхора” Фото:Дневник.рс 

Мада се ослања и на светска искуства овог жанра у питању је литература која се превасходно базира како на историји средњевековне српске држава тако и на митским казивањима и предањима тог доба односно каснијих времена. На серијал „Косингас“ надовезује се серија романа о Милошу Обилићу а нит се, судећи по неким од јунака, наставља и у роману „Горолом“(„Страхор“ 2018.) који се може ишчитавати као самостално дело или као евентуални зачетак новог серијала. Но, овај роман није везан за искуства фантастичких жанрова јер функционише „само“ на нивоима реалности те је ближи традицији историјско-авантуристичких дела каквих је у српској литератури итекако било (мада не и у последњим деценијама XX века). Можда је Тешићево дело наговештај повратка на књижевну сцену и ове тематике.

Горолом из наслова пуним именом је Гороје Горолом, омиљени витез заточник цара Душана Силног који, у јесен 1358. године, у седам дана разрешава дугове из своје прошлости. Мада је један од најпознатијих заточника, прослављен у многим мегданима и ратовима у својој и, као плаћеник, у туђим земљама, Гороје у себи носи тежак жиг: због немаштине мајка је његову сестру и њега продала у робље па су допали шака бестијалног Врагоча Мркобрада, господара Злоступа где је сестра, после безброј најстрашнијих мука, скончала жива узидана, на предлог попа Драгоља, у темеље цркве док је Гороје побегао (изгубивши тада и вољену девојку). Гороломова намера да се освети, међутим, само је још једна од многих нити које се заплићу у та неизвесна времена настала две године после смрти Душана Силног. Јер Мркобраде кују заверу како би убиствима и женидбама (на име откупа крви) проширили своју моћ на штету суседа. Централна државна власт несигурна је и спора сред тешко проходних гора у којима се лака пада у заседу и губе главе. Ипак, све ће се нити коначно заплести у клупко витешког турнира у Злослуту где часни витезови изазивају једни друге како би стекли вечну славу.

У седам поглавља-дана преплићу се прошлост и садашњост, сећања и текући догађаји, сплетке и завере, весеља у крчама и подмукла убиства, падања у тамнице и спектакуларна бекства, погодбени људски и фатални божији судови те борбе на живот и смрт. Мада је прича брза и узбудљива писац спретно дозира тензије и не дозвољава да се књига сведе на вратоломну акцију већ, у маниру који је користио и у ранијим делима, прецизним описима и дигресијама осликава широку друштвену позадину догађаја што доприноси уверљивости приче и издиже је изнад пуке авантуре. Литература која је побројана на крају књиге а коју је Тешић користио и консултовао залог је историјске веродостојности итекако потребне у оваквим делима. На „материјалну утемељеност“ надовезује се и спретно коришћење архаичне терминологије односно фраза које дијалозима и описима дају дубину казивању. Занимљив детаљ је и обележавање поглавља старословенским бројевима. Свеукупно, панорама ондашњих времена спаја готово животињску беду сељака са бахатошћу великаша, жртвовања у име опстанка голог живота, охолост и суровост, среброљубље и изопаченост великаша и њихових послужника којима се супротставља ретка част и поштење и, још ређа, продуховљеност. Отуда су заточници, упркос сопственој нарцистичкој самољубивости, још светлији спрам оних који се, упркос богатству, нису издигли изнад сопствених зверских нагона. А гесла заточеника „укаљан образ крвљу се спира“ и „глава за главу, образ ни за главу“ врхунска су морална начела живљења у тим „смутним временима“.

Речју, „Голором“ Александра Тешића на својим страницама спаја узбудљиву витешку авантуру, историјске чињенице и етичке принципе у причу која успешно држи читалачку пажњу све до очекиване и заслужене катарзе.
 

Илија Бакић

EUR/RSD 117.5120
Најновије вести