Промовисана песничка књига Игора Мировића „Повратак у логос”

„Певајући о савременом човеку и савременом свету, који нестају у чељустима страшне и велике звери која се зове грех, под шумом унутрашњег немира Игор Мировић је својом новом књигом ’Повратак у Логос’ дао значајан допринос савременом српском песништву” – оценио је прексиноћ песник и есејиста Селимир Радуловић на промоцији Мировићеве треће поетске збирке, одржаној у дворишту Издавачке куће „Прометеј”, која је и објавила књигу.
М. Стајић/Са промоције књиге
Фото: М. Стајић/Са промоције књиге

Подсетимо, прва песничка књига „Небо над Византијом” Мировићу је изашла 1994. под окриљем Књижевне заједнице Новог Сада, док иза претходне „Кремен, пламен” из 2003, награђене Граматом Песничке републике, такође стоји „Прометеј”.

„Мировић у књизи ’Повратак у Логос’ оверава да лирски кристализована реч настаје из дубоког утонућа, из тишине ван света. Већ је речено: Ономе у кога је срце чисто, прелива се преко усана. Њега је носила истинска матица расположења, певајући он није тражио разлог, јер само онај ко не трепери заједно с песмом - тражи разлог. Немачки историчар књижевност Емил Штајгер с разлогом вели да се лирика објављује, да се улива у човека, да се указује као уметност самоће коју је кадар да чује само у коме влада исто расположење”, навео је Радуловић, додајући да је у књизи „Повратак у Логос” препознао неутољиву глад за истинским постојањем, за човеком, братом, његовим почетним зашто и завршним због чега: „Да се позовем на речи шпанског песника Мигуела де Унамуна: Ако песник није човек, најмање је песник, више копија човека. И у том смислу све честитке Игору Мировићу на прилогу који је дао савременом српском песништву”.

Књижевник Милутин Ж. Павлов оценио је да стиховани спис Игора Мировића указује на невоље у којима смо се нашли и које „планетарно кључају до болног неразума”. По његовим речима, Мировић, загледан у песму, разговара са црницом, са черноземом који му је и исповедни олтар и судбина, док је за песника Ненада Шапоњу у „Повратку у Логос” аутор акумулирао песничку причу „до које није лако доћи”. „И дисперзност тема показује да није било лако компоновати ову књигу и носити се са њеним садржајем, који је заиста есенцијалан”, навео је Шапоња, појашњавајући да су у Мировићеву поезију ушли прасак савременог света и његова виртуелна стварност. „Света кога обликују, како вели песник, вести са исуканим очњацима. И то јесте суштина нашег света, простора кроз који свако од нас мора да пролази када се загледа у себе, а Мировићеви стихови су потицај за то да се у себе загледамо”.

„Читајући ’Повратак у Логос’ имао сам утисак као да присуствујем часу савремене историје исписане песничком душом”, открио је главни уредник „Прометеја” Зоран Колунyија. „Ова би се збирка тако могла назвати и Дневник наше свакодневице, док њено последње поглавље, ’Светионици’, пак, говори вечито и речито о дугом и незавршеном путовању кроз нашу прошлост и, осветљавајући изнутра ликове, уклањају златне рамове, бришу препознатљиве ликове са старих графика и мање старих новинских фотографија, и на светло данашњег дана доносе нам оно непоновљиво зрно инстинкта и воље одакле је све потекло и коме је толико тога жртвовано. Овим нашим историјским вертикалама Игор пише нове епитафе...”

Сам аутор се најпре захвалио учесницима промоције на „реченицама које су означиле суштину” његовог настојања да ослика свет и свакодневицу. „Настојања да у препознавању несавршености, које код нас полако постају савршени облик битисања, суочим и себе, а кроз стихове, када их прочитате, верујем и вас са могућим излазима проблема свакодневице и проблема с којима се суочава савремени човек”, рекао је Мировић и додао да је поменути циклус „Светионици”, са песмама посвећеним Милици Томић, Јаши Томићу, Светозару Милетићу... само наизглед „уметнут и неочекиван”. „Пре мислим да је управо очекиван због трагања за узорима и њиховим делима, који могу да помогну у разрешењу овог чвора о којима говоре моји стихови”.

М. Стајић

EUR/RSD 117.5934
Најновије вести