Представљена књига "Вампири у Србији у XVIII веку"

БЕОГРАД: У Клубу - књижари - галерији Гласник данас је представљена је књига "Вампири у Србији у XVIII веку", коју је приредила и за њу написала коментаре проф. др Маја Клеут.
e
Фото: pixabay.com

О овој значајној књизи за српску историју, етнографију, фолклористику и народну књижевност говорили су Драгољуб Перић, професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Лидија Делић, виши научни сарадник Института за књижевност и уметности Марија Клеут, ауторка коментара, и Петар В. Арбутина, извршни директор Гласниковог Сектора за издавање књига.

Књига је публикована у Лајпцигу 1732. године, што значи да потиче из времена из којег нема превише сведочанстава о Србима, посебно не оних која нису у непосредној вези с војнополитичким циљевима, те је и старина чини значајном. 

Најзад, истакао је Арбутина, послужила је и као предложак за нека савремена књижевна дела.

Подсетио је да су реч и појам "вампир" једина српска реч која је ушла у светску лексику.

Документовано и детаљно саопштење о вампирима или људским крвопијама који су се тих година појавили у Краљевини Србији занимљиво је штиво из више разлога.

Оно пружа детаљан, прокоментарисала је др Клеут, "опис веровања у бића на граници два света, овостраног и оностраног, те се може сматрати етнографским описом или бар извором за проучавање српских обичаја и веровања. Истовремено је сведочанство о сусрету две културе: западноевропске, оличене у аустријским официрима, и српске, представљене кроз ликове домаћег становништва".

Клеут, која је предавала народну књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новим Саду, каже да је увек занимала предвуковска традиција и зато је у Немачкој отишла у потрагу за овом књигом. 

Испоставило се да су сачувана само два примерка и то јој нису дозволили да изнесе, али је успела да пронађе један примерак у оквиру бивше Југославије.

Клеутова је истакла да није довољно писала о аустријским лекарима који су феномен вампиризма тумачили веома објективно и српског празноверја да је вампиризам једна реална појава.

Прича о вампирима, тврди др Клеут, потиче из времена када је цар Душан забранио спаљивање мртвих што је код Срба била традиција још из паганских времена, па је тако настало веровање у "немртве" који након сахране имају све особине живих само што се хране људскоим крвљу.

Она је поменула један извештај аустријског војног лекара који је требало да спречи ширење куге из освојеног дела Србије у коме поручује надлежнима у Бечу да није нашла кугу али да се суочио са вампирима које Срби откопавају и ако утврде да даје знаке вампиризма онда га порободу глогови коцем и спале.

Краљица Марија Терезија је због ширења прича о вампирима по царевини јер су се наводно нашли у Мађарској и Словачкој , издала вампирски указ да се забрањује помињање вампира. 

EUR/RSD 117.5120
Најновије вести