Нови Летопис Матице српске: Десет дека душе

Прве странице новог, јунског броја Летописа Матице српске посвећене су поезији Ивана Негришорца. У рубрици Сведочанства Летопис доноси и два критичка погледа на поезију овог песника са промоције његове збирке изабраних и нових песама “Изложба облака” овог пролећа у Новом Саду.
matica srpska, dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Представљајући ову књигу Ивана Негришорца, алијас Драгана Станића, професора теорије књижевности и креативног писања и председника Матице српске, академик Матија Бећковић је указао да оно што професор Станић студентима говори ином то песник Негришорац доказује чином.

Негришорчеве песме су Станићева предавања, а збирка песама пред нама уједно је и уyбеник креативног писања и каталог уз ову ретроспективну изложбу облака. Како пише Зоран Ђерић, четири деценије присуства овог песника сведоче о његовој песничкој снази и поетичкој уверљивости, али и о његовим песничким односно поетичким преображајима који нису само формалне природе, него и суштинске. Из простора неоавангарде

и постмодернизма, ка спевовима по узору на оне средњовековне, религиозне природе на једној и појединим неосимболистичким примерима на другој страни.

У рубрици Есеји Летопис доноси текст Катарине Пантовић посвећен романима који су ове године ушли у најужи избор за НИН-ову награду, али и медијској пратњи и полемикама неизбежним када је реч о овом “најпрестижнијем” признању које је, по речима ауторке, тржишно најмоћније јер роману обезбеђује статус бестселера, издавачу профит, а самом писцу велику финансијску помоћ. Белоруски слависта, србиста, критичар и преводилац Иван Чарота пише о Јовану Пичети, белоруском богослову и историчару који је рођен у Мостару 1844. школовао се на Одеском духовном училишту, затим у Кијеву, а представља га као мудрог педагога, проницљивог мемоаристу и ретко темељног историчара.

Рита Yулијани, професорка руског језика и књижевости у Риму бавила се Гогољевом приповетком “Рим” коју представља као последњи споменик Вечном граду подигнут у време када је урбанистички и естетски изглед града почео судбоносно да се мења. Јован Делић представља Антологију српске поезије друге половине 20. века на немачком језику коју је приредио и превео др Роберт Ходел, професор славистике у Хамбургу и насловио је “Десет дека душе” по песми Војислава Деспотова, а посебну пажњу посвећује песнику Бранку Чучку с обзиром да је о њој говорио на Чучковим књижевним сусретима у Хан Пијеску.

Песник и преводилац Милан Ненадић, који је недавно добио награду “Јован Дучић”, представљен је кроз разговор који је са њим водила Радмила Гикић Петровић. Поезију у овом броју поред Негришорца објављују и Драган Хамовић, Данијела Трајковић и немачки песник Карл Кроло, а прозу Иван Јосимов. Последње странице посвећене су приказима нових књига.

Н. Попов

EUR/RSD 117.6300
Најновије вести