На броду „Цепелин” промовисан нови роман Ђорђа Писарева „У кухињи са Зевсом”

„Ђорђе Писарев фантазмагоријом „У кухињи са Зевсом“ безмало утемељује нови могући жанр – куварски роман. Кување је, дакако, овде метафора за смисао живота који покушавамо да живимо користећи различите рецепте.
pisarev
Фото: Dnevnik.rs

А један од њих је трагање за одговорима кроз јунаке из светске литературе. При томе нас Писарев у овом роману суочава са амалгамом неких књига које смо волели и које су нам откривале велике тајне живота. И склапа књигу која, на начин “Малог принца” и “Алисе у земљи чуда“, али другачијим стилом писања и схватања књижевности, такође поставља питање да ли је и како могуће живети пуним, ваљаним, оствареним, смисленим, испуњеним животом...”

Тако је писац и књижевни критичар Фрања Петриновић заокружио своје слово о новом роману једног од најзначајнијих представника савремене српске прозе, додавши и да Писарев отвара не само питање шта је нужно учинити да би живот био смислен, него и како заиста бити добар кувар, и то не „чиф” у врхунским ресторанима, него добар породични кувар, који ће пре свега задовољити особе до којих му је стало и за које то кување има смисла...

„На крају, Писарев покреће и тему шта је потребно да би се написала добра књига, добра прича. Да ли је довољно бити савршени занатлија, владати књижевним техникама, или се ипак морају и познавати све могућности живота да би се склопило савршено дело”, рекао је Петриновић на промоцији одржаној прексиноћ на броду „Цепелин” у оквиру новосадског књижевног фестивала „Разговори о љубави (према читању)”.

У роману “У кухињи са Зевсом“ се осећају и мирис и укус Новог Сада

За Ненада Шапоњу, првог човека издавачке куће „Агора”, која је објавила „У кухињи са Зевсом”, овај роман нуди необичан, другачији прозни поглед на свет, али остаје на трагу концентричних кругова којима Писарев пише „бавећи се својим опсесивним литерарним темама”.

„Пливајући на таласу стварности, Писарев предочава и свој књижевни укус, од Толкина и Фокнера до Булгакова и Томаса Мана. Истовремено, у роману “У кухињи са Зевсом“ се осећају и мирис и укус Новог Сада, јер када бисте кренули по поглављима и рецептима које нуди у књизи, сазнали бисте и како се у овом граду живи и једе”, навео је Шапоња.

Сам Ђорђе Писарев открио је да се, док пише, држи Борхесових речи према којима читав универзум мора бити отелотворен у некаквом Алефу:

„За мене би свака књига требало да буде покушај креирања управо таквог мини универзума. Међутим, никада нисам сматрао да је довољно преписивати живот. И онај ко се нада да ће на страницама мојих књига открити и разрешење мистерије универзума, смисла живота и слично – бојим се да ће се разочарати. Неће код мене наћи ни “Рат и мир“, ни “Прохујало с вихором“, ни “Сеобе“ а ни “Деобе“. Не пишем као Толстој, а камоли као Достојевски. Говорим о глупостима, предрасудама, говорим и о лепоти, туги, али не превеликим речима... Једноставно, само покушавам да се бавим малим стварима, малим облицима живота и да преко њих стигнем до нечег заједничког, да читалац осети нешто што сам и сам осетио”.

Текст и фото: М. Стајић    

EUR/RSD 117.5101
Најновије вести