Летопис Матице српске: Литература сачувана кроз цео миленијум

Нови, септембарски број Летописа Матице српске отвара поглавље посвећено савременом књижевном тренутку.
matica srpska, Dnevnik/Branko Lučić
Фото: Дневник/Бранко Лучић

Прозу у ову броју објављују Александар Петров, Татјана Јанковић, Анђелко Анушић, Милан Тодоров, Александар Бјелогрлић и амерички писац Кормак Макарти, а поезију Драган Хамовић, Ласло Блашковић, Драган Бошковић.

Преводилац са пољског Бисерка Рајчић пише о свом боравку у Кракову у јуну ове године када јој је додељена титула почасног грађанина овог престоног, краљевског града, као четвртој жени од њеног установљења 1850. Она је и први преводилац који је добио ово признање будући да је превела око 300 пољских писаца, теоретичара књижевности, филозофа, театролога, историографа, тако да је током 55 година рада објавила 112 преведених књига. Есеј Виолете Митровић бави се песничком збирком “Време, ватре, вртови” Ивана В. Лалића која је, по њеним речима настала као резултат песниковог поновног, критичког темељног и одговорног читања претходних пет младалачких књига поезије које су тако тематски чвршће увезане, преструктуриране и обогаћене новим песмама, прерасле у јединствену песничку књигу.У овом броју Летопис објављује излагања са промоције Деветог кола Антологијске едиције Десет векова српске књижевности Издавачког центра Матице српске. Како наводи Мато Пижурица, овај подухват следи Матичин утемељивачки завет и много је више од новог, савременог, односно ововременог читања српске књижевности и успостављања њене вертикале као одреднице националне културе.

- Мало је народа који могу као Срби да покажу своје литерарне списе који су настали пре десет векова и сачувани кроз цео миленијум - пише академик Миро Вуксановић, главни уредник Едиције.- Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, чије је прво коло штампано 2010, а девето 2018. у којој су до сада објављене 92 књиге из друге половине 12. до почетка 21. века, од усмене књижевности, чију старост нисмо измерили, али знамо да траје колико и говор, од житијске литературе која је прва записана у византијском средњем веку, у хиландарским, студеничким и другим канонским списима, у стиху, приповеткама, роману и драми, с књижевноисторијским тумачењима, критикама које су антологијска хроника у Едицији, са животописима, библиографским подацима, све то у свечано опремљених томовима сведочи о трајности и вредности која не може нестати, открива богатство и укупност српске књижевности.

О књига које су ушле у ово коло Едиције пишу Славко Гордић, Љиљана Пешикан Љуштановић и Јован Љуштановић. Летопис доноси и реч са предавања, одржаних у Матици српској, Станислава Бишока, о новим и старим националним идентитетима на постсовјетском простору на примеру Украјине и Раула Форнета Бетанкура о интеркултуралној филозофији као филозофији за бољи суживот.

Последње странице посвећене су критичким приказима нових књига.   

Н. П.

EUR/RSD 118.3347
Најновије вести